Vilijam Šekspir (William Shakespeare) smatra se najvećim piscem svetske književnosti. U engleskoj književnosti zauzima posebno mesto, a njegov život i rad proučavaju se ne samo u Engleskoj i Americi, već i u ostalim zemljama. Zašto je to tako? Zato što je Šekspir stvarao životno ubedljive likove i situacije, što je pesnički znao jako dobro da izrazi ljudske probleme i dileme, umeo je na dobar način da prikaže strasti čoveka i složenost ljudske duše i time je pozorište uspeo da podigne do neslućenih visina. Njegovi pozorišni komadi bili su prevedeni na sve važnije jezike i prikazivani su svuda u svetu, češće nego bilo koji drugi.
O Šekspirovom životu malo se zna, a o njegovom karakteru još manje. Rođen je 23. aprila 1564. godine u Stratfordu u Engleskoj. Bio je najstariji sin od osmoro dece. O njegovom detinjstvu ne zna se skoro ništa. Pretpostavlja se da je pohađao osnovnu i srednju školu u svom rodnom kraju, ali o tome nema nikakvih podataka. Smatra se da je studirao latinski i da je čitao klasične istoričare, moraliste i pesnike – Plauta, Terencija. Govorilo se da su se u njegovom kraju izvodili razni komadi sa srednjevekovnim sadržajem i porukama, što je imalo uticaja na njegovo buduće opredeljenje. Nije nastavio sa studijama jer se sa osamnaest godina venčao sa En Hetvej (Anne Hathaway), koja mu je rodila troje dece: Suzen (Susann) i blizance Hemneta (Hamnet) i Džudit (Judith).
Tu nastaje “rupa“ u podacima o njegovom životu sve do 1592. godine, kada se prvi put pojavljuje u delu jednog književnika, ali kao glumac i dramatičar. Postoje nagađanja da je razlog za nepostojanje podataka o njegovom privatnom životu tih godina bio taj što je morao da pobegne iz Stratforda, jer je bio osuđen za krađu, ili da je čak bio učitelj u susednim selima.
“Venus and Adonis“ prvo je delo sa kojim se Šekspir pojavio pred književnom publikom. Kritičari su smatrali da je radnja previše razvučena, a da su unutrašnji i spoljašnji monolozi beskrajni i suvišni. Zbog svih tih mana ovaj spev je samo delimično uspeo. Šekspir je ovde pokazao veliki talenat, ali ne i osećaj mere.
Godine 1599. nekoliko glumaca iz družine podiglo je sopstveno pozorište na južnoj obali reke Temze i nazvalo ga “Gloub” (Globe). Šekspir je u međuvremenu postao suvlasnik pozorišta. To je bilo najčuvenije pozorište i služilo je Londonu u vreme kada je veći deo njegovog stanovništa posećivao teatar. Od tog perioda Šekspir se do kraja svog života posvetio pisanju drama.
Šekspirove drame objavljene su za njegovog života u piratskim izdanjima jer se on nije trudio da ih štampa. Prvo potpuno izdanje Šekspirovih drama u jednoj knjizi štampano je sedam godina posle njegove smrti. Njega su pripremili Šekspirovi prijatelji glumci. Danas ukupnu zbirku čini 37 drama.
Celokupan Šekspirov dramski rad deli se na tri perioda. Prvi period je najplodniji period Šekspirovog rada. Najbrojnije su komedije i istorijske hronike. Okviri koji su već poznati pozajmljivani su iz klasičnih italijanskih izvora, nekad iz savremenih engleskih proznih dela, a često su kombinovani motivi sa raznih sfera i tako se stvarale nove celine. U dramama preovlađuje mladenačka bujnost, životna radost, uglavnom optimistički stav prema životu, idealni ljubavni zanos, slike idealnih mladića i devojaka, čarobna bića iz bajki i slično.
U drugom periodu Šekspir je stvorio svoja najdublja i najzrelija dela – velike tragedije. Često se kaže da je to period pesimizma i da se u tom periodu odražava njegova lična kriza ili nesreća. On sada drame sagledava u činjeničnom smislu, od sitnica svakodnevnog života do velikih kategorija, do krajnje dobrote i pokvarenosti. Šekspir je u ovom periodu doveo do vrhunca svoju umetnost stvaranja karaktera.
Treći period Šekspirovog stvaralaštva obeležile su četiri drame i jedna hronika. Komadi ovog perioda slični su romantičnim komedijama, ali u njima ima manje komike, a više fantazije, alegorije natprirodnih ličnosti, pesama, muzike, scenskih efekata. U ovim dramama pojačan je efekat zabave: više je pažnje posvećeno fabuli, zaplet je komplikovaniji, završetak je uvek srećan. Najpogodniji naziv za njih je “tragikomedije“. Kritika je smatrala da je opadala Šekspirova stvaralačka moć, ali je u stvari samo reč o njegovom prilagođavanju sredini i publici. Stil u ovim komadima većinom pokazuje istu zrelost i savršenstvo kao i u tragedijama drugog perioda.
Šekspir zauzima jedinstveno mesto u svetskoj književnosti, mada se njegovi komadi najbolje mogu proceniti kada se vide u pozorištu, jer se tek onda pojavljuje puna veličina njegovog dramskog genija. On je bio u stanju da piše tragediju i komediju, farsu i istorijske drame s ličnom vizijom koja je obuzimala srca i umove ljudi tokom vekova i širom sveta.Šekspir se 1612. godine povukao iz pozorišta i vratio u Stratford. Umro je četiri godine kasnije i za sobom ostavio 37 veličanstvenih drama. Zanimljivosti o Šekspiru:
- Smatra se da postoji oko 15 autora koji su autori njegovih dela. Među njima su Tomas Kid (Thomas Kidd), Kristofer Marlo (Cristopher Marlowe) i drugi.
- Takođe se smatra da je jedini tačan podatak iz njegove biografije datum njegovog rođenja.
- Šekspira nisu svi hvalili, a Volter i Tolstoj su izneli najviše negativnih kritika. Tako je Tolstoj u pismu Čehovu napisao: “Dragi Antone Pavloviču, samo su Šekspirove drame gore od vaših.“
- U Srbiji publika najviše deli mišljenje da u velikom broju predstava naši reditelji skrnave Šekspirova dela i da ne umeju dobro da ih prenesu.
Anja Križan je studentkinja novinarstva, večni sanjar, romantik i hedonista, zarobljena u sopstvenoj bajci. Njena izražena intuicija i želja da svet bude bolji i lepši vodi njene reči po papiru. Voli iskrenost, dobrotu, neiskvarenost. Ne voli laž, diskriminaciju i agresivnu glupost.
