Sa jedne strane, grad crkava i tvrđava, a sa druge, kriminala. Dnevna masa stanovnika i turista na ulicama odaje utisak da su gužve ne samo obeležje živosti, već i haosa. Što je i logično za treći po veličini grad u Italiji. Može se slobodno reći da su meštani opsednuti svojom kuhinjom. Postavite im obično pitanje o sosu koji pravi njihova mama i pričaće vam sat i po vremena, sa sve entuzijazmom i gestikulacijom. Stanovnici Napulja vole da jedu napolju, a kako je uz hranu uvek išla i dobra pesma, nezaobilazne su lokalne kancone koje odzvanjaju u večerima pod mesečinom i čuju se daleko, daleko širom sveta.
Izjutra, izlozi pekara puni su velikih i mekih krofni za samo 0.50€. Ne stižete ni da uzmete kafu, slistili ste je u tri zalogaja. Želite još? Zato prelazimo na male prstenove od testa, zvane taralli. Posute šećerom ili začinjene biberom i semenkama, meštanima omiljene. Ukusno pecivo možemo dalje samo nabrajati. Zeppole nalik princes krofnama, babà izuvijano pecivo natopljeno rumom, a tek sfogliatelle. Miris cimeta kojim plene poznaje se na kilometre u vazduhu.
U vreme Uskrsa na trpezi su prisutne pastiera, dok se uoči Božića spremaju struffoli, raznobojno ukrašeno pecivo preliveno medom
Na kioscima, u kafeima ili pokretnim štandovima, gde god da se okrenete nailazićete na hranu, jer je ona veliki deo njihove kulture. U ponudi su sendviči sa sirom i šunkom, ne baš onom iz Parme, ali ništa manje dobrom, kao i tradicionalne arancini, pržene loptice od rižota punjene mocarelom. A tek miris jutarnje kafe, mmm. Priprema se na tradicionalan način, u dvostrukoj džezvi cuccumella, preteči aparata za espreso. Dok, ako ste baš žedni, prava stvar je upravo limoncelo.
Interesantno je da cappuccino piju veoma zaslađen, što nije uobičajeno u ostalim delovima Italije
