“Znam, nemoj me praviti slepom i ludom, rekli su mi!”
“Maco, pa ko ti je to rekao, nije istina, ne bih ja tebe nikada, mislim, prevario.”
Ko sve nije video. Njeno društvo, najbolja drugarica, tetkine najbolje drugarice ćerka, svako je video, samo ona ne vidi. Žena, po pravilu, prelazi preko prevare, zato uvek iznova i bude varana. Dokle?!
Maca u ovom slučaju biva zgažena, obmanjivana, ali tepanje, slatke reči (slađe od kolača kad muško izgovori) nikada ne izostaju iz svakodnevnog dijaloga. Nije kupovao poklone, niti se setio bitnih datuma. Zašto bi, pobogu, ako si mu već dala (ovim mislim na to što mislim), odavno je izgubio prema tebi osećaj za pažnju. Ukoliko je to naprasno počeo da radi i pažljiviji je nego inače, a pri tom te obasipa sladunjavim nadimcima, znaj da je nešto zeznuo, negde je zabrljao. Opšte poznato. Uopšteno, samo bi te kresnuli, ti si devojka za javnost. Dobro izgledaš (može da prođe), glupa si, tačka, velika tačka. Ako vešto varaju, nikada nećeš saznati, mislićeš da si njegova jedina, voljena princezica (fuj, patetika).
Ne mogu reći da su svi muškarci isti. Razlikuju se po visini, težini, vrsti posla kojim se bave, ali sve ostalo im je isto (razlika je samo u centimetrima). Hajde da se ne lažemo, dok je sveta i veka žena je drolja koja vara, muškarac je frajer koji ima. Mislim, ima devojke, par njih, ne mozak, ne, ne. Više me sve ovo i ne dotiče kao pre. Mislim – okej. Stavimo tačku. Ti varaj koliko želiš, budi kukavica koja se krije, ja sam žena koja zna sve da podnese, iznese i sačuva. Stoga ti u prevari želim loš seks, kočenje svakog dela tela, loš krevet, vlažno mesto, neka ona bude umorna, rastrzana, a ti toliko pijan da ne možeš ništa da pogodiš. I varaj. Marš!
Urbana legenda kaže: samo se u Srbiji uči da se broj 7 piše precrtan, jer time naš narod želi da poruči kako za nas ne važi sedma zapovest – “Ne čini preljubu!” Dovoljno. Činjenica je da se prevara gotovo podrazumeva u srpskom društvu, o tome se priča u kafani, švaleri vole da se pohvale uspehom, ali je otvoren razgovor o tome ipak tabu. Srbi su, po tom pitanju, zapravo licemerni: pred ženama su sveci, a pred ortacima opaki švaleri. Zato se ponekad zapitam zašto žene, velika većina, teži vernosti. Žena čuva, a sada šta, stvar je individue.
Zasigurno je da jedna uvek postoji, ona kojoj se vraćaju, sa kojom pričaju, s kojom se drže za ruke. A varaju? Niste čuli za udaranje recki? Jeste, znam. Nije baš u trendu da se ne pohvale koliko su ih imali, da ortaci lažu i skrivaju za njih. Muškarcu je bitan taj broj i nikada nisu niti će biti u fazonu da spavaju sa manje ili ne daj Bože samo sa jednom.
Žene su to prihvatile, pa su počele i one da igraju njihovu igru. S punim pravom. Ženska populacija ne treba da dozvoli da bude prevarena, shvatite taj njihov posao (baš to) kao neko dokazivanje, znate da ste vrednije. I oni ne varaju, to je samo bio mali poljubac, beznačajan seks ili usputni flert. Oni su divni. Neko vas je slagao.
Nevena Martinović je student prava, večiti borac za pravdu, veliki sanjar i još veća svađalica. Sebi svaki dan obećava da od sutra ide na dijetu. Voli Novi Sad, njegove ulice i tamo ide kada beži od sveta. Gijom Muso joj razvija vijuge, rimsko pravo ubija maštu. ”Trebalo bi uvek da živimo kao da ćemo sutra umreti. Nas ustvari ubija vreme za koje mislimo da imamo.” Elsa Triole