Velikan koji je od rođenja, 12. 12. 1915. godine, bio predodređen da ide putem sopstvenih snova. Sin jedinac italijanskih imigranata nije uspeo da završi ni srednju školu, jer je nakon svega 47 dana bio izbačen zbog nasilničkog ponašanja. Problematični događaji koji su ga pratili tokom odrastanja nisu bili nimalo iznenađujući, jer su ga roditelji razmazili, trudeći se da ispune skoro svaku njegovu želju. Pre nego što je uspešno zaplovio muzičkim vodama želeo je da se bavi sportskim novinarstvom. Međutim, njegovi odlasci u večernju školu novinarstva nikada nisu urodili plodom. Vrata tog sveta nije uspeo da otvori, te im je stoga okrenuo leđa. Tada su u njegove snove uplovile neke nove ideje koje su ga sve više okretale ka muzici. Dobar osećaj za ritam i istančan sluh doprineli su da i bez poznavanja nota njegov san postane stvarnost. Uporno je savladavao prepreke na koje je nailazio na početničkom putu i njegova upornost se isplatila – ušao je u legendu.
Buntovnik koji je oduvek sledio svoje snove.
Svoj prvi solo album “The voice of Frank Sinatra” objavio je 1946. godine. Bio je prvi pevač koji je dobio titulu “teen idol”-a. Fenomen nazvan “Babby soxers” činile su njegove obožavateljke od 12 do 25 godina. Pesme koje je pevao ostavile su neizbrisiv trag u svetu muzike. Hitovi “My Way”, “Strangers in the Night”, “That’s Life”, “This Town” samo su neki od mnogobrojnih koji će zauvek ostati u srcima poštovalaca njegove muzike. Dobitnik je 11 Grammy nagrada i još mnogobrojnih priznanja za svoj talenat.
Iza njega su ostali brojni hitovi i albumi. Nekada se dešavalo da objavi i dva albuma godišnje.
Uporedo sa njegovim muzičkim stvaralaštvom, nudile su mu se i razne uloge zahvaljujući kojima je olako uplovio i u glumačke vode. Za sporednu ulogu u filmu “Odavde do večnosti” (“From here to eternity”) dobio je i čuvenog Oskara 1954. godine. Ni uloge u mjuziklima ga nisu zaobišle, tako da je i na tom polju ostavo trag. “Visoko društvo” (“High Society”) i “On the town” samo su neki u kojima se osetio njegov veliki kreativni doprinos.
Ostavio je trag i na polju sedme umetnosti, ali njegova muzička karijera nikada nije trpela zbog toga.
Sinatra se, kako privatno tako i javno, zalagao za prava Afroamerikanaca. Šou koji je izveo početkom 1961. godine bio je pokazatelj njegove volje da se izbori za njihova prava. Tom prilikom je uputio apel svima da bojkotuju hotele i kazina u kojima su zabranjeni nastupi i ulaz crncima. Njegovi dobrotvorni nastupi nastavili su se i narednih godina, tako da su oni polako postajali i tradicija. Povlačenje sa scene najavio je 1971. godine, ali se željan publike nakon dve godine vratio sa albumom “Ol’ blue eyes is black”.
Dve godine je izdržao bez muzike, a onda se 1971. godine pojavio sa novim albumom.
Njegov privatni život nije bio ništa manje interesantan od muzike i filmova u kojima je igrao. Četiri puta je izgovorio sudbonosno “da” i sa Barbarom Marks (Barbara Marx) ostao je sve dok ih njegova smrt nije razdvojila. Prva supruga Nensi Barbato (Nency Barbato) jedina mu je podarila i naslednike. Nju je napustio zbog avanture sa Avom Gardner (Ava Gardner) početkom pedesetih godina. Nešto kasnije još jedno sudbonosno “da” izgovorio je i Mii Ferou (Mia Farrow), ali taj brak se okončao nakon samo dve godine ljubavi.
Sa četvrtom ženom je ostao sve dok ih njegova smrt nije rastavila.
Zbog prijateljstva sa Džonom F. Kenedijem (John F. Kennedy), navodne povezanosti sa mafijom i komunističke pripadnosti bio je pod prismotrom FBI-a skoro 50 godina. Svoje napade depresije i česte promene raspoloženja bez problema je iznosio u javnost, baš zbog toga što je oduvek prezirao lažove i laskavce. U prilog tome ide i činjenica da je početkom pedesetih godina razmišljao o samoubistvu, jer je u tom preriodu imao krizu u karijeri.
Voleo je da se druži sa predsednicima i bio je politički aktivan.
Tada nas nije napustio već se vratio u velikom stilu sa Oskarom u ruci i osmehom na usnama. Zauvek nas je napustio one večeri kada je iznenada doživeo srčani udar. Njegovo srce je 14. maja 1998. godine prestalo da kuca, te odlučilo da krene nekim svojim putem…
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.
