Ne znam kako ovo da vam saopštim. Verovatno se trudite da potisnete saznanje da On postoji. Ipak ono se ne sme zanemariti. Ako vas nervira Snob, onda vas kao i mene, još više nerviraju Snobovi. Kao Opus Dei, snobovi se drže zajedno i tako deluju. Imala sam priliku da se infiltriram u jedno snobovsko društvo i provalim kako oni funkcionišu. Nisam smela da dozvolim da me otkriju, stoga sam se ponašala što površnije moguće i znala da ću svašta iskopati.
Prvo što se da primetiti jeste uštogljenost i forsiranje nekih manira za koje zapravo nisam ni sigurna da postoje. Krajnja rezervisanost. Moju poznanicu, članicu društva snobova odlikuje blazirana faca, a gledanje s visine je odavno diplomirala. Otkad sam je upoznala izraz njenog lica se nikada nije promenio. Baš kao onda kada smo mi normalni, a pijani prosipali fore i zarazno se smejali, pa ni onda kada je ljutito zatražila da pozovemo dva taksija da nam bude komfornije. A bilo nas je tri to veče.
”Bože koja doza glupost” bio je olakšavajući uvod u moj elaborat drugarici. Baš ono na šta slučajno naletim ispadne krucijalno. Uvek sam mislila da su snobovi malograđani sa kompleksom niže vrednosti. Ali nikada nisam zalazila u njihovu inteligenciju. Kad ono…
Situacija no.1 – Normalna drugarica i ja u društvu snobova. Idemo u život. Ne moram pominjati da domaća muzika nije došla u obzir, tako da smo završile na nekom „komercijalnom“ house splavu. K od komercijale nije bilo. Pre će biti psihodelija sa velikim P. Svesne da tu provoda neće biti prelazimo na komšijski narodnjački splav. Shvativši gde se nalaze, face kulturno umetničkog društva Snobova bile su neprocenjive. Oh my … da li trebam da vam kažem da su pobegle istog momenta?! Sad znate kako da ih oterate. E da! I ne budite sigurni kada vam kažu da se najbolje razumeju u zapadnu mainstream muziku. Bila sam blago šokirana količinom neinformisanosti ovih bića. Ne samo o muzici.
Situacija no.2 – Dotična se vratila sa egzotičnog putovanja. Obradovala sam se viđanju s obzirom da konačno ne moram da razmišljam šta da radim ako nestane tema za razgovor, a meni inspiracije da smislim istu. Kad ono (bilo je beskonačno „kad ono“ momenata) … Moj pokušaj pravljenja reportaže bio je prekinut pitanjima druge članice – kojoj se ovo učinilo dosadnim – o šopingu. „Da li je Zara jeftinija ovde ili tamo?“, „Kakvi su tipovi?“. Ostatak večeri sam provela slušajući zapanjujuće kontraste u cenama Ovde i Tamo. Ne kažem da me inače to ne zanima, ali c’mooooon. Ubrzo sam se isključila. Zamišljala sam ih kako sede same i bez mene, glavnog pokretača razgovora. O čemu li pričaju? O fakultetu ili o šopingu. Nema šta drugo. Čak mislim da se ne mešaju jedna drugoj u ljubavni život. Mislim, šta tu ima da se priča kad sve imaju isprazne bogate momke. Dobro to cenim, snob se snobu raduje.
Situacija no.3 – Znate ono kad nemate predstavu gde ćete izaći pa pozovete drugaricu ili druga i prošetate bez ikakvog plana? Nekad se super provedete, nekad ne… U snobovskom društvu to ne postoji. Ne zato što nije dovoljno kul da bi se nazvalo izlaskom, već zato što su osećaj za kreativnost i spontanost brutalno odstranjeni iz njihovih bića. Dakle ako idemo u neki casual izlazak mora se preduzeti neka konkretna radnja radi stvaranja zabave. Tačnije: kuglanje, bilijar, bioskop, kafa, ali u nekom kafiću gde ima ona cream coffee npr.
Situacija no.434 koja me je naterala da pobegnem pre nego što mi isperu mozak. Rođendanski poklon. Naravno zajednički u ime celog društva. Ako ja u toku dana ispričam bar četiri urnebesno smešne fore, ti kao moj prijatelj imaš bar dve ideje za moj rođendanski poklon. Prijatelj koji te istinski poznaje znaće to. Znaće da se vrednost poklona meri količinom kreativnosti i ideja koje će mi doneti jedan veliki smajli na lice. Ah da, pa rekoh već da su članovi snobovskog društva deca kojima je osećaj za kreativnot surovo oduzet. Obično će vam kupiti nešto skupo, a veoma nepraktično i indeed glupo. Štaviše sigurna sam u ovo.
Kada sam počela da pišem ovaj tekst prvo sam potražila definiciju reči snob. Svim definicijama reč malograđanin je mutual friend. Da snob postoji na selu, lako bi ga ismejali. Zato su ciljna grupa snobova urbane sredine, gde se mogu zamišljati velikim građanima. Kontradiktorni su, pa se tako ukoliko ih pitate ne smatraju snobovima. Oni su kao kopija Louis Vuitton torbe. Znate, nisu baš ona najjeftinija što ima umesto LV – LT inicijale, već ona malo skuplja. Zato ljude često prevari njihova pojava. Ali verujte mi, zagrebite malo ispod povšine i videćete etiketu „Made in China“.
Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: ”Energy flows where your attention goes”.
