Pojma nisam imala da momci iz grupe Kanzas ovako izgledaju u vreme kad sam se sekla na ovu pesmicu. Ma nisam ni znala koja je to grupa i baš me bilo briga. Kako sam naučila da slušam muziku, tako sam je uvek i slušala – emotivno i tematski. Mnogo mi se sviđalo što je sve prašina na vetru. Bilo je utešno osećati da je besmisao života samo tema za razradu i da iz stanja tuge, usamljenosti i ništavnosti nastaje divna muzika. Iz toga je usledilo ubeđenje da umetnost proističe iz nemira, nesklada, neravnoteže i nezadovoljstva. Sa 14 godina ushićeno sam gledala Dalijeve slike, čitala Hesea i Kastanedu i slušala muziku koja je kao nekakav rastvarač spajala doživljeno i naslućeno.
Čamac na reci redovno me prevozio preko reke Stiks, a šećerasta glazura gudača i harmonike nije popravljala ukus kolača života, koji pojedeš, a onda zagrizeš u kolač smrti. Nikada nisam zavolela šećer. Kvario je i kafu i čaj, krckao pod zubima i bio otužan kao sentimentalnost u pesmama koje sam volela. A onda sam otkrila Pink Floyd.
Čisti ukus genijalnosti. Osećanja bez patetike. Mudrost bez filozofiranja. Bol bez utehe. Jednostavnost postojanja. Formula istine. Potpuna satisfakcija u osećanju da uopšte ne moram da budem srećna da bih bila među odabranima. Olakšanje. Smisao postoji, ne mora ni da se traži ni da se dostiže. Samo se oseti.
Detinjstvo sam uložila u pokušaj da se uklopim i ispunim roditeljska očekivanja. Pubertet me oslobodio teskobe prihvatljivog i poželjnog i gurnuo na ivicu saznajnog. Porušiti sve zidove. Podsmehnuti se sopstvenoj potrebi za podizanjem zidova. Iskusiti, doživeti, osetiti. Preterati, a ne naškoditi sebi. Kuvati se u sopstvenoj čorbi, a zatim je pokusati bez mrštenja. Poneti odgovornost za rizik. Bez procene da li se rizik isplati i da li treba odgovoriti na svaki izazov. Izazivati izazove, suočiti se sa slabošću, strahom, gorčinom, čežnjom i prazninom. Ne ustuknuti nikad. Biti povređen. I ne plašiti se da ćeš biti povređen opet. Jer hoćeš. Beskonačni tuneli samospoznaje, bez svetlosti na kraju. Beskonačno pouzdanje da ćeš naći, osvetliti i izaći. Do sledećeg zaranjanja u tamu. Ne znam kako sam preživela pubertet, ali muzika je mnogo pomogla. Tamo gde su drugi slušali melodiju i reči, ja sam slušala srce. I danas mi svi govore da sam hrabra i to me baš nervira. Nemam pojma šta to znači.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
