Kad god čujemo da se dešava nešto vrlo savremeno, a sasvim suprotno potrošačkom duhu koji diktira zapad, ispada da to dolazi iz neke od zemalja severne Evrope. Da li zbog klime, mentaliteta, istorije i količine ratova kroz koje su prošli (ili su ih izbegli), tek, severnoevropske zemlje izgleda imaju mudrije vođe i unutrašnju politiku zasnovanu na zdravom razumu, koja je usmerena na čuvanje i jačanje sopstvenih kapaciteta i resursa – i prirodnih i ljudskih. Alternativni izvori energije, vetar, solarni paneli, vozila na struju, reciklaža, pronalaženje novih alternativnih goriva i izvora energije – sve je usmereno na očuvanje životne sredine i to ne samo transparentno – da se zadovolje zakoni i forma – nego je to svakodnevna praksa. Vaspitanje i školovanje dece okrenuti su prirodnom razvoju i podsticanju talenta i sposobnosti, a ne kompeticiji i ocenama, a o integritetu i očuvanju porodice vodi se računa na svim nivoima, jer je porodična stabilnost važna zbog ukupnog društvenog prosperiteta, kao i zbog rađanja dece.
Najnovija revolucionarna strategija očuvanja ljudskih resursa zasnovana na čistom zdravom razumu (podržanom naučnim istraživanjima), dolazi iz Švedske i donosi odluku o šestočasovnom radnom vremenu.
Mudri Šveđani skraćuju radni dan za dva sata, jer je eksperimentalni program u nekim njihovim kompanijama pokazao da su svi zaposleni mnogo efikasniji i produktivniji kad rade šest, umesto osam sati.
