Da li je iko razuman očekivao drugačije rezultate?
Bolja efikasnost tokom šestočasovnog radnog vremena ogleda se i u boljoj organizaciji – niko ne gubi vreme i ne odugovlači, sastanci i brifinzi su kraći, problemi se brže rešavaju, uz manje nervoze i stresa. Bonus benefit – zaposleni koji inače zbog saobraćajnih gužvi dugo putuju sa posla do kuće, sada stižu brže, jer su gužve manje. Doduše, ako svi skrate radno vreme, verovatno će se pomeriti i vreme “špica” pa je ova dobit prolazna, ali sve ostale su trajne, validne i osvedočene.
Šestočasovno radno vreme je u Švedskoj praksi opravdalo očekivanja i pokazalo se kao pun pogodak – pun učinak zaposlenih, manje stresa, više vremena za privatan život, pozitivniji odnos prema poslu i veća volja da se pun učinak postigne – win-win situacija za poslodavce i zaposlene jednako.
Neverovatno koliko je prosto.
Zašto je onda tako komplikovano praktikovati politiku zdravog razuma, ako nisi Švedska, niti neka druga severnoevropska zemlja? Možemo o tome natenane da kontempliramo, recimo na poslu, na kome sedimo osam sati i strepimo da ćemo morati da ostanemo prekovremeno, dok istovremeno strepimo da može da bude i gore. Kolektivna neuroza i paranoja, umesto kolektivne smirenosti, sabranosti i radne efikasnosti. Zašto jednostavno kad može komplikovano?
Izvor fotografija: instagram.com/cosmo.woman
Aleksina Đorđević
