Ćao, tigrice, mačkice i ostala ekipo zoološkog vrta. Moliću vas da sebi ne udeljujete više takve nadimke, mačke i tigrovi za vas su gospoda.
Nego, da pređemo na cenovnik? Pošto vaša nevinost? Kilogram srama? Nisam matora, ali sam za današnje vreme očigledno bakica, a i dobro, sedim i krstim se. Bre, devojke, gde su vam nestali moral i sram, koji obraz vam je sada prljaviji?
Da li ste čule da deca nisu fizički zrela za seksualne odnose, a vi se hvalite na sav glas vašim burnim noćima? Hoće li vam sutra biti žao? Ma hoće.
Vi se i ne sećate onog perioda kada je trčanje kući pre ponoći bio maraton, sad se skinete u tigrastu odoru, roknete sliku na silne društvene mreže, na prvo bockanje skačete do plafona i krećete u akciju. Grrrrr.
Joj, Bože, pa kakvo će vreme biti kad moja deca budu počela da izlaze? Ne smem ni da razmišljam.
I ne, ovde ne krivim muškarce, nisu oni pretplaćeni na svu krivicu, ovde govorim o razmišljanju današnjih devojaka. Sa 13, odnosno 14 godina, telo svakako nije spremno na takvu vrstu prepuštanja, niti je to preporučljivo uraditi tada.
Ne krivim, odnosno ne osuđujem nečiji izbor, ali sam se izgubila u vrtlogu ovog vremena u kom se devojke daju još kao deca, ne razmišljajući o nekim posledicama. Ginekolozi apeluju da se to ne radi u dobu kada telo još nije spremno, no, ko još danas sluša šta neko priča?
Zaboravili ste kako je to nekada bilo, kada je još vaša baka bila mlada. Ne cenite sebe, niti imate osećaj za vrednost bilo čega. Možda je to sada totalno in, možda si danas devojka sa 13, a žena sa 20, možda je život postao samo krpa koju treba što hitnije istrošiti i pocepati, jer ste vi u tom dobu najpametniji, da, da.
Cenite sebe, bez ikakve žurbe, ne tretirajte svoje telo kao potrošnu robu i ne mislite da je prerano gubljenje nevinosti neko dokazivanje i momentalno odrastanje. Deca i detinjstvo uvek će biti ono što jesu, a vi ako želite da preskočite sve i budete glavna priča grada, mačkice moje, poštujem. Uostalom, to je vaš život, uvode se novi standardi.
Sve je to tužno, ali eto, preskačemo neke bitne godine zarad nekog dokazivanja koje će kasnije postati toliko bledo.
Nevena Martinović je student prava, večiti borac za pravdu, veliki sanjar i još veća svađalica. Sebi svaki dan obećava da od sutra ide na dijetu. Voli Novi Sad, njegove ulice i tamo ide kada beži od sveta. Gijom Muso joj razvija vijuge, rimsko pravo ubija maštu. “Trebalo bi uvek da živimo kao da ćemo sutra umreti. Nas u stvari ubija vreme za koje mislimo da imamo.” Elsa Triole