Neki odlaze periodično i vraćaju se posle nekoliko meseci i godina, pa opet idu. Možda za njih dođe trenutak da se više ne vrate, nego da ostanu tamo kuda su otišli ili da i odatle krenu nekud dalje.
Neki ljudi se lako čupaju iz korena, časkom se pokupe i odu.
Neki stalno žele da odu i pokušavaju i nikako.
Neki pričaju da bi otišli iz ovih stopa, samo kad bi mogli, a neki ništa ne pričaju i nikuda i ne nameravaju da idu, a onda ih zahvati neki preokret i struja ih sama odnese. Bez predumišljaja.
A neki ostaju, okupljaju nove prijatelje i posle nekog vremena ih ispraćaju, da bi zatim dočekali one koji se vraćaju.
Za poslom, školovanjem ili boljim životom ljudi odlaze u druge gradove, u druge države. Odlaze sami, kod nekog ko je već tamo, dok se ne snađu. Odvode porodice. Ili zasnivaju porodice tamo gde su našli posao i bolji život.
Godine koje prođu i razdaljina ponekad učine da se prijatelji više i ne sretnu. Ali vreme i daljina ne utiču na suštinsku povezanost.
Kad mislite na drage ljude koji su vam u nekom periodu života bili veoma bliski i koje niste videli godinama, znate da biste posle euforije radosnog susreta sa njima nastavili tamo gde ste stali, kao da vas nikakav prostor i vreme nisu odvojili.
Znate tačno, zato što već imate to iskustvo sa onima koje ste ponovo sreli posle mnogo godina.
Prijateljstvo je ljubav čiji su zakoni sloboda i blagoslov, a ne fizička povezanost i stalno hranjenje uzajamne naklonosti.
U srcu, ta ljubav prema nekome koga niste videli već deset godina nije ništa manja ni drugačija nego tada.
Nemoguće je žaliti zbog nekog ko nije tu, kad znate da je tamo gde mu je dobro, gde ima život i obaveze, pa iako ne znate detalje i niste u toku, nije vam teško da to zamislite.
Vaš prijatelj je možda negde gde mu je porodica najzad na okupu, a sigurno ima i neke nove prijatelje i život pun smisla i radosti.
Ne može vam biti žao samo zato što nije pored vas.
Jedino možete i jedino imate pravo da budete zahvalni što imate takvo prijateljstvo i takva osećanja i kad mislite, ne šaljete telepatsku poruku tuge i nedostajanja, nego blagoslova i najboljih želja.
Stari prijatelji ponekad nedostaju toliko da to telesno zaboli. A kad se desi da ih sretnete, radost je jača od tog bola. I često, pri takvim susretima nemate nikakvu potrebu da ispričate jedni drugima čitav svoj život u međuvremenu, samo glavne informacije, radi orijentacije.
Nabroje se dobici i gubici, uspesi, telegrafski, u najkraćem, i onda sadašnjost u kojoj ste postali to što jeste – stariji, iskusniji, promenjeni koliko je to moguće, zauzme svu vašu pažnju. Gledate se i divite jedni drugima i nije vam teško da prihvatite bilo kakvu promenu koju uočavate, razmena među vama teče direktinim putem, onom vezom koja nikad nije usahla i na koju ništa ne utiče – kroz međusobnu ljubav.
I kad svi moji prijatelji odu svojim putem, nastaviću obuzeta svojom sadašnjošću, isto kao i oni svojom, bez nostalgije i bez čežnje. I ludo ću se radovati kad ih s vremena na vreme sretnem, jer to je tako među prijateljima, u ovom i svakom drugom životu.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.