Znate one čuvene spiskove šta sve treba devojka obavezno da uradi i doživi pre braka ili pre tridesete?! Ja ih lično ne podnosim. Sva ta nabrajanja, pa kao mora ovo mora ono, ali ima nešto u činjenici da je, kako bih vam rekla, gre’ota ne doživeti ludih morskih deset dana sa drugaricama.
Bukvalno je detsinacija nevažna. Grča ostrva, Budva ili Hvar.
Važne su one. Važna je ležernost i pozitivna ženska energija. Čak su ovog puta zanemarljivi sati i sati provedeni u autobusu koji vodi do svih tih letnjih ljubavi, palmi i jutra koja mirišu na more. A znate na šta mirišu noći??!
Znam da znate. Ako ne znate ili pak naslućujete, ali još to niste doživele pravac da kupite kartu i odaberete mesto gde ćete provesti ovo leto. Ekipu bar imate, sigurna sam.
Eto, da vam malo zagolicam maštu ili pak da sve vas koji ovakav vid ženskih letovanja praktikujete kao ja iz godine u godinu, ispričaću vam otprilike kako izgleda jedan moj prosečan dan na moru…
Ustajem prva. Šta ću kada sam ranoranilac. To naravno nervira sve moje drugarice i one su uvek u fazonu “spavaj, ženo, noćas smo stigle u apartman u 3h, a ti već u 10h na nogama”. Samo se nasmejem, tiho sebi napravim kaficu da nikoga ne probudim, istuširam se i pravac terasa. Obožavam ih i u Beogradu, a kamoli na letovanjima. Apartman bez terase koje gleda na more za mene ne dolazi u obzir, da se razumemo.
Dakle, jutarnji ritual na terasi ima posebnu važnost za mene. Tada volim da vraćam film, ne samo o prethodnoj noći (a priznajem ti filmovi su mi uvek najzanimljiviji) već o godini uopšte, ljudima, događajima… i to sve nekako na onih 5,6 kvadrata terase ima posebnu dimenziju i posebnu notu….
Negde oko 11-12h ustaju moje drage drugarice. Saborci. Prijatelji. One.
Naravno, one preskaču moj kafa-ritual, jer uveliko žurimo da stignemo na plažu i zauzmemo ležaljku. Kada smo već kod ležaljki, nikada mi neće biti jasno kad ustanu ti ljudi koji pozauzimaju prve redove ležaljki (onih tik uz more) na svim plažama po Budvi. U 8h verovatno. Da li uopšte oni izlaze noću, helloooo?!
