Nemilosrdno sunce pržilo im je ramena i potiljke, a oni su stezali šakom svoja naoštrena koplja u sve jačoj želji da umešaju bogove u bitku. Snaga im je strujala kroz mišiće na rukama i žile na vratu.
Teška ratna oprema je postala laka u poređenju sa teretom koji su nosili na štitovima, sopstvenom čašću. Kožne pertle obmotane oko tvrdih listova, gotovo su pucale od nabrekline i pojačanog krvotoka. Bio je to susret ratnika na popucalom kamenu, koji je pratila okrutna rešenost da ga oboje krvlju. Veliki Ahilej i trojanski princ Hektor govorili su jezikom besa i mržnje poput zveri koje štite svoju teritoriju i krdo. Ahilej žedan osvete zbog pogibije Patrokola i Hektor koji vodi večan rat protiv Helena i njihove neobuzdane želje da poruše trojanske zidine.
Igra razbesnelih divova može da počne i Ahilej zamahuje; odbija se o Hektorov štit. Kruži oko njega kao hijena oko plena i i njuši njegov strah. Strah da će ostaviti sina sudbini bez prinčevog mača da ga zaštiti. Hektorova borba da sačuva svoj grad u tom trenutku postaje bajka. Ahil je ratnik željan besmrtnosti, i iako su im motivi različiti, oni se nadmeću jednakom silinom. Čak su imali i fizičkih sličnosti.Niz nadlaktice se slivala krv, prateći linije mišićne definicije, to su kolena koja su lomila lobanje kao orahove ljuske, to su oči zbog kojih su plakala mrtva braća.
Princ uzvraća zamahom mača i seče vazduh ispred Ahilejevog lica. Ličilo je na uigran ples, budući da su pravili iste iskorake i položaje laktova. Umetnost ratovanja je bio njihov talenat. Tupi zvukovi hladnog oružija na tvrdom štitu, odzvanjali su u vrelom vetru koji je strujao oko reke. Vrućina je podsticala žlezde na znoj i predah, ali se činilo kao da je obračun u usijanju. Hitri potezi u promašajima delovali su otmeno, uz neprijatnu svest da bi makar i jedan od njih rasparao telo i duh. Jake butine su odraz za novi potez u kojem se grebe pancir uzduž. Ahilejeve ruke stvarale su muziku brzih zamaha ka protivniku. U jasnom nametanju svojih nota ovi buntovnici su imali pesmu, pesmu koja se završava probadanjem prinčevog stomaka. Povreda mu je naterala krv na usta i suze u oči, za to vreme je polubog posmatrao kako kraljevski život curi na pesak.
Kroz redove Homerovog pevanja videla sam viteze i njihova napeta tela u stalnoj potrebi za opuštanjem. Ramena sjajna od znoja koja se presijavaju na svetlosti opisivala su božanstvo najsnažnijih, i jaka leđa koja bi zaklonila Olimp terala poglede na tu stranu. Legende pričaju da su besmrtnici iz ove priče bili obožavani od strane žena. One su žudele da se gnezde u naručju sile i najlepše anatomije. To su muškarci čije su šake toliko ogromne da se ženska ruka u njima oseća malo i bespomoćno. Osećaju se zaštićeno.
Tada počinje sva romantika. Onda kada njegova urođena grubost postane nežna za nju, ugreje je ljubavlju, harmonijom i poseje svoje seme nasleđa za novi krug. One su preplitale kose u pletenice od jada jer su im muževi u ratovima za hirove nekih vladara. Drhtale u nadi da će sa izlaskom prve svetlosti videti svog borca, pripremiti mu toplu kupku i ljubiti svaki ožiljak. Čak i kada se ne bi vraćali, one su se tome nadale, preklinjale bogove da uliju još samo malo snage da izdrže. Tragedija ovih udovica je dobila oblik melodrame čiji jezik razumem. Ženske verne duše u spoju sa onim najhrabrijim za rezultat daju mit u koji nikada neću prestati da verujem. Snaga i neustrašivost božanstva na zemlji je mitska ideja, i ideja žene.
Međutim, današnjica je otela ratnike u misiji da ih pretvori u lutke počupanih obrva i prsa. Neki od njih su postali samo figure razvijene telesnosti, i lica toliko lepog i nežnog da se nekad i brada zbuni i zaboravi da poraste. Njihova zanesenost savršeno izvajanog torza mu odvlači pažnju kao da su lepe ženske noge, ostavljajući mi pitanje: da li su moji standardi iskrivljeni i živim u zabludi svih ovih godina, ili su se ipak oni izmenili, ne bi li bili kategorizovani samo kao jači pol? Mišićavo telo je svakako deo muževnosti, ali nije i jedini. Posebno ako ono služi samo večnom šepurenju. Setimo se da “spartanska kultura tela i uma“ ne podrazumeva samo poziranje.
Privlačan muškarac je i danas, nakon Hrista, ostao isti. On ima moć da ponese svaki mogući teret, a ostaje pažljiv i emotivno slab na pojavu ženskih obrisa.
Katarina Vesin je budući novinar. San joj je da proputuje svet i napiše putopise. Oduvek piše prozu i poeziju, inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Veliki je ljubitelj rep i r&b muzike, nepopravljivi je optimista i borac, obožavatelj životinja. Voli modu, a posebnu strast gaji prema obući. “During your life, never stop dreaming. No one can take away your dreams!” (Tupac Shakur)
