Kratki, brzi i stimulativni video sadržaji na Instagramu i TikToku neguju i podstiču kratak raspon pažnje. Ostajući na senzaciji, najpovršnijem aspektu informacije, rade odličan i temeljan posao u pretvaranju svojih korisnika u dopaminske zavisnike, o čemu smo nedavno pisali. Posađeni na plodno tlo površnih sadržaja, AI influenseri doživljavaju procvat na društvenim mrežama, privlačeći ogromnu pažnju upečatljivim slikama i privlačnim narativima.
AI kao integralni deo savremenog načina života
Čak i ako pokušavamo da je zanemarimo, ili joj umanjimo značaj, moramo priznati da se veštačka inteligencija infiltrirala u naše živote. U nekim segmentima se toliko odomaćila, da smo počeli da je podrazumevamo. Na primer, svako od nas ima nešto zbog čega mu je ChatGPT koristan i nezamenljiv. Ali kada su u pitanju AI influenseri, moramo da se zabrinemo i zapitamo gde treba povući granicu.
Uticajni likovi koje je generisala veštačka inteligencija, toliko su ubedljivi da je teško poverovati da nisu stvarni. Ove hiperrealistične digitalne ličnosti preplavljuju fidove, modelirajući ukus i estetiku luksuza, deleći duboke misli i sakupljajući pratioce. I prosto ne možete da se ne zapitate, zašto? Da li je ovo neki trik za zarađivanje novca, zabava ili umetnički projekat? Ili je eksperiment za unapređenje upotrebe veštačke inteligencije? Osim ako nije test ljudske inteligencije?
Zašto stvarni ljudi podležu uticaju lažnih ljudi? I na kraju, možda i nije pitanje koliko su AI influenseri lažni, već koliko smo mi stvarni.
View this post on Instagram
Čemu služe AI influenseri
Već je prošlo vreme kada smo prepoznavali „radove“ veštačke inteligencije u postovima na društvenim mrežama. Sada pretpostavljamo da je svaka savršena fotografija delo veštačke inteligencije i ne uzbuđujemo se mnogo oko toga. Uostalom, generisano savršenstvo samo još više ističe autorske radove i onaj nezamenljivi lični pečat koji nose.
Međutim, sada se više ne radi o animiranim videima, ili generisanim „fotografijama“. AI influenseri su toliko uverljivi, da ne možemo da napravimo razliku. A ne možemo ni da ih uzmemo zdravo za gotovo, jer to nije samo neka nova, luda tehnološka novina, na koju treba da se naviknemo. Ovo je kulturni potres koji nas navodi da preispitujemo svoju vezu sa realnošću. Vaše omiljene sadržaje na društvenim mrežama možda kreira robot. Zar to nije duboko uznemirujuće?
Avatar Mia Zelu
Razmotrite primer Mie Zelu, izmišljene ličnosti, koju je generisala veštačka inteligencija. Ona je „prisustvovala“ ovogodišnjem Vimbldonu i objavljivala glamurozne fotografije sa terena i druge sadržaje, sakupivši 163 hiljade pratilaca, čiji broj i dalje raste. Kada pogledate njen profil, jedino što na prvi pogled možete primetiti jeste da je na svakoj slici ona u prvom planu. Kosa i šminka su joj uvek savršene, kao i osvetljenje, a svako okruženje je samo pozadina za selfi. Ok, prelepa je, ako je to razlog da neko bude zaljubljen u sebe. Jedino je to savršenstvo sumnjivo, pa ako malo razmislite, verovatno ćete i sami zaključiti da Mia nije stvarna. Ona je tvorevina veštačke inteligencije, Avatar, hiperrealistična fatamorgana koja je zavaravala ogroman broj ljudi kojima savršenstvo nije sumnjivo, već im je zanosno.
Njen Instagram fid je bio majstorska klasa obmane – besprekorne slike, poetski natpisi i prava doza ekskluzivnosti. Komentari su bili onemogućeni, verovatno da bi se iluzija održala netaknutom. Njene objave su delovale lično i stvarno, jer je govorila o sagorevanju i ranjivosti, što ju je samo činilo ljudskijom. To je dokaz koliko je daleko stiglo pripovedanje uz pomoć veštačke inteligencije, zamagljujući granice sa stvarnošću. A možda mi i ne želimo stvarnost, već bajku?
View this post on Instagram
AI influenseri: Pepeljuge nove ere
Možda je u pitanju to što želimo da budemo zavarani, želimo da verujemo u bajke, divimo se savršenstvu, obožavamo ga i ne tražimo od njega i u njemu nikakav drugi smisao. Samo neka postoji, jer onda imamo čemu da težimo. I za bajke sa srećnim krajevima i skromnim devojkama koje se udaju za prinčeve znamo da su bajke. Pa ih i dalje obožavamo i njima negujemo i hranimo romantične iluzije. Da li je stvarnost oduvek bila tako teška, tako mučna i bolna, da je ljudima uvek bio potreban neki izlaz? Nešto što nas uznosi iznad patnje ljudskog bitisanja u sfere u kojima se dele pravedne nagrade. Nešto zbog čega ćemo želeti da budemo bolji, i kada je sve oko nas loše.
Virtuelni likovi broje stotine hiljada simpatija. I to verovatno više govori o nama, nego o njima. Ako su AI influenseri ogledala i uzori savremenog sveta, verovatno smo gladni sjaja, glamura, elegancije i lepote. Tražimo malo utehe u površnosti, što je skroz u redu. Ali ako je utešna površnost zamenila smisao života, onda smo u problemu.
View this post on Instagram
Kreatori virtuelnih sadržaja
Iza Mie Zelu, ili Lil Miquele stoji tim anonimnih kreatora koji razume da je autentičnost valuta. Oni spajaju modu, način života i emocije kako bi izgradili ličnost kojoj ljudi veruju i dive joj se, iako je ona izmišljena. To je uticaj bez duha i tela, ali sa svim obeležjima moderne slavne ličnosti.
Za brendove i marketinške stručnjake, AI influenseri nude način da savršeno kontrolišu narativ. Bez skandala, bez loših dana, samo neprekidan, prilagođen sadržaj koji pogađa svaku notu. Kombinovanjem sposobnosti veštačke inteligencije za kreiranje slika sa veštim pripovedanjem, kreatori proizvode „uticajne ličnosti“ koje je moguće fino podesiti za angažovanje publike. Rezultat je marketinška mašina koja nikada ne spava, nikada ne greši i drži pažnju pratilaca.
I opet, u pitanju su pratioci. Ko pada na ovakve sadržaje? Očigledno, veliki broj ljudi. Da li su oni većina? Ili će uskoro postati većina? Da li je većina nekritična, bez ikakve tolerancije na frustraciju, ispranih mozgova, uverena da raditi na sebi znači ubrizgavati botox i ugrađivati implante? Ako vas ova pitanja nezgodno žuljaju, sve je u redu. Možda vi pripadate onima koji će umeti da dostignuća savremenog sveta stave u službu kreativnosti ili kritičkog promišljanja. Možda ćete vi kreirati neke AI influensere koji ne služe da anesteziraju mozak, već da inspirišu i pokrenu pitanja, na koja ljudi moraju sami da traže odgovore, rizikujući da ih nikada ne pronađu. Jer nije stvar u konačnim odgovorima, nego u potrazi za njima.
Pročitajte i ovo: Šta je „dopaminska kultura“ i zašto niko nije imun na ovaj fenomen
Naslovna fotografija: instagram.com/miazelu
Brankica Miliošević
