“…Moje ime je Đong Žang. Poreklom sam iz Kine, a trenutno studiram u Torontu. Pre šest nedelja došla sam da volontiram u Srbiji, preko studentske organizacije AIESEC. Sada već putujem nazad, ali želela bih ovo iskustvo da podelim sa vama.
Pre dve godine, išla sam na univerzitet u Kini koji su za mene odabrali moji roditelji, ali tamo mi se ništa nije dopadalo. Tokom druge godine studija, dobila sam šansu da odem na razmenu u Sjedinjene Države na četiri meseca. Pokazalo se da se savršeno poklapam sa zapadnim sistemom obrazovanja. Imala sam najviše ocene, postala asistent profesora i u svemu se odlično snašla, što je veoma iznenadilo moje roditelje. Nakon toga razgovarala sam sa njima i oni su mi omogućili da odem da studiram u inostranstvu. Moram da kažem da je to iskustvo potpuno promenilo moj život.
Zašto sam se odlučila da dođem baš u Srbiju? Poznajem azijsku kulturu, i tokom razmene upoznala sam i severnoameričku kulturu, dok evropsku uopšte ne poznajem i ona predstavlja potpuno novi svet za mene. Volela bih da je istražim počevši od Srbije, koja ima veoma dugu i bogatu istoriju.
Obožavam avanture i putovanja. Živeti u stranoj zemlji u kojoj ne znaš nikoga, pa čak ni njihov jezik veoma je uzbudljivo i za mene predstavlja veliki izazov. Takođe, želim da steknem što više iskustva, kako bih našla što bolji posao kada diplomiram. AIESEC mi je mnogo pomogao u tome.
Prve nedelje mog boravka ovde neprestano je padala kiša i došlo je do poplava. Bilo je veoma tužno gledati toliko ljudi kako pate i ostaju bez svojih domova… I veoma me je iznenadilo i dirnulo koliko su Srbi ljudi velikog srca – na svakom koraku se moglo videti kako sakupljaju hranu i sredstva sa svih strana kako bi pomogli žrtvama od poplava. Da budem iskrena, te prve nedelje nisam se baš dobro uklopila. Moj projekat je bio odložen zbog poplava i imala sam poteškoća da sprovedem sve u delo.
Za vreme mog boravka u Srbiji, volontirala sam u Banci Hrane i bila sam odgovorna za pravljenje i implementaciju marketinškog plana koji je baziran na prazninama i potrebama organizacije. Kreirala sam i vodila Facebook stranicu vebsajta Banke Hrane u Beogradu. Kontaktirala sam internacionalne škole i kineske restorane u Beogradu kako bismo skupili hranu i sredstva za pomoć žrtvama od poplava i za ostale neprofitne organizacije, njene partnere. A najsvetlija tačka mog volontiranja bio je humanitarni događaj koji se održao 20. juna u italijanskom baru “Food for Good”. Sav sakupljeni novac Banka Hrane će donirati neprofitnoj organizaciji “Blue Shell” – neprofitnoj organizaciji samohranih roditelja i porodica dece ometene u razvoju. Događaj je svakako bio veliki uspeh, ne samo zbog hrane i muzike. Najvažnija stvar bila je atmosfera, koja je bila veoma prijatna i zabavna. Svi su mi rekli da su se divno proveli! Moram da se zahvalim svim prijateljima koji su došli, ne bih uspela bez njih.
Ljudi su me često pitali zašto nisam izabrala za sebe neko jednostavnije ime, kao što je Meri ili Ema… što uglavnom svi urade kada dođu u Ameriku da studiraju. Odgovarala sam im da ne želim obično ime, a i nalazim da je način na koji ljudi koji nisu iz Kine izgovaraju moje ime – veoma zabavan! Uživala sam u svom boravku ovde, kako u radu, tako i u druženju. Retko izlazim u klubove kada sam u Kini i Kanadi, i ne volim to uopšte. Pretpostavljam da je to zato što užasno igram. (smeh) Ali ovde, svi su ludi za klubovima i ostali inostrani studenti koji volontiraju u Srbiji ih obožavaju. Vole da izlaze skoro svakog dana, što je potpuno suludo za mene… Ali imamo mnogo vrsta aktivnosti, kao što su roštiljanje, posete Novom Sadu, gledanje fudbalskih utakmica… i pošto sam postala otvorenija, ponekad su mi i klubovi interesantni.
Što se tiče mojih planova za budućnost,želim da imam sopstveni biznis. Kada se obogatim, planiram da proputujem svet sa svojim mužem. Ako ga ikada pronađem…” (smeh)
Đong iz Hongkonga
