Shvatili ste da ne morate da se pretvarate da težite vrednostima koje bi usrećile vašu mamu, ili barem ostatak familije – niste zainteresovani da ulazite u brak i zasnivate porodicu na građanskim vrednostima i spremni ste da zastupate svoj stav, 21. vek radi za vas, makar svi koji vas vole zbog toga bili zabrinuti i uvređeni. Jer, šta njima fali, molim vas? Zašto vi odbacujete ono što njima znači? Zar oni nisu dovoljno dobri za vas? I ostala stereotipna pitanja, koja sebično postavlja uvređena porodična brižnost za vaše dobro.
Činjenica je međutim, da oni smatraju da za vas treba da bude dobro isto ono što je bilo dobro za njih i da se ljute što vas njihove vrednosti unesrećuju. Ne mogu to da shvate. Zapravo, ne žele da se potrude. Uopšte nije teško razumeti da neko naš najbliži i najmiliji, ne samo da ne voli i ne ceni isto što i mi, već zapravo uopšte i nije naš. Niko nam ne pripada stvarno. Ko god oseća da ga izdajemo time što smo svoji i autentični, ima problem sa sobom, a ne sa nama. Ali vi to znate i podsećate se toga, svaki put kad vas neko blizak navodi da se zbog svojih izbora loše osećate i pravdate. Jer svaki put morate da se setite da vas je baš briga i da ne podlegnete želji da prevaspitate onog ko je vas vaspitavao, pa smatra da mu nije uspelo. Kao i sve one koji brinu za vaše dobro, odnosno, brinu što ne praktikujete isto dobro koje sami praktikuju. Vremenom ste shvatili da nema načina da objasnite svoje stavove, potrebe, motive i stremljenja, nekome ko je ubeđen da ste u zabludi i ko se ne slaže sa vama.
