Jer tu nema šta da se objašnjava. Jer kad biste ušli u priču, morali biste da prozovete stavove i vrednosti onoga kome pokušavate da približite svoje stavove i vrednosti. Ili bi se on svakako osetio prozvanim, iako biste mu samo rekli da ne želite da budete sputani, zavisni i nesrećni i da živite u kompromisu kao svi ostali. Morali biste da kažete kako je vaš način bolji za vas i da budete pogrešno shvaćeni, kao da ste rekli da je vaš način generalno bolji i da greše svi ostali koji ne misle tako. Tako bi vas shvatili, iako to niste rekli. Onaj ko vas razume, prihvata to što jeste bez ikakvog objašnjavanja. Ko vas razume, u stanju je da vidi da je vama sasvim dobro, da se ničeg ne odričete, da ne živite u poricanju i samokažnjavanju, već u samoaktualizaciji.
Ne treba vam neko da vas dopunjuje, jer se osećate celovito i ispunjeno. U vašem životu ne manjka ljubavi, zato što nemate ozbiljnu vezu. Vaš koncept ljubavi je mnogo širi od očekivanja od partnera da ispuni sva vaša očekivanja i sve vaše potrebe. Vama je jasno gde parovi udaraju u zid, gde nisu u stanju da iskorače iz sopstvenih tripova i da ostvare istinsko zajedništvo, jasno vam je da ono što vi smatrate idealom u odnosu, uglavnom ne postoji. Kao da niko nije spreman da prihvati teret sopstvene slobode i da dopusti drugome da učini to isto. Kao da je sloboda stvarno teret. Za vas je drugačije. Ako želite da imate dete, znate da ga možete imati i van braka i van ikakvog partnerskog koncepta. Ako oklevate da imate dete na taj način, jer smatrate da nemate pravo da detetu uskraćujete očinsko prisustvo i ljubav, pa, razrešiće vi to već sami sa sobom. A nije da baš ima ko da vas posavetuje i da vam osvetli problem iz drugačije perspektive – osim toga, vi ste ti koji to činite, osvetljavate stvari iz drugačije perspektive.
