“Opraštam ti”
Obično nemate potrebu da nekome kome ste oprostili to i saopštite, osim ako ta osoba ne dođe da traži oproštaj, jer ne može bez toga da oprosti sebi. Opraštamo u tišini, sami sa sobom i ako smo zaista oprostili, osetimo zahvalnost za iskustvo koje smo imali, za način na koji smo saznali o sebi stvari koje inače ne bismo, za sve lepo i dobro što smo sa nekim podelili. Kad oprostimo, skloni smo da se sećamo onih stvari koje su nam oplemenile život i usrećile nas, a to je jedino ispravno – držati u sebi, integrisati u sebe ono pozitivno, zbog čega znamo da smo voleli i bili voljeni.
