Granice vas ne zarobljavaju. One služe da vas podsete da ste do granice odgovorni vi, a da posle granice počinje odgovornost druge osobe. Služe da razvijete poštovanje za kapacitete druge osobe da preuzme odgovornost i strpljenje da je pustite da ona to učini svojim tempom, na svoj način.
Navikli ste da priskačete u pomoć, da nudite podršku i razumevanje, da preuzimate na sebe razne zadatke, koje drugima olakšavaju život. Ali, na taj način im oduzimate iskustvo proširivanja njihovih sopstvenih granica, njihove sopestvene odgovornosti za ulaganje u odnos. Zašto oni da se trude, kad vi to već radite (toliko bolje od njih)? Da li vas još uvek čudi zašto oni kojima toliko dajete nisu zahvalni i zašto se povlače i distanciraju, umesto da vas obožavaju?
Posmatrajte sebe i primetite sopstvenu ranjivost. Vi dajete, jer vam je lako da osetite koliko je nekome teško i ne možete da podnesete da se neko muči, želite da pomognete. Ali, preuzimanje i preplavljivanje nisu pomoć i podrška. Dok uverenje da druga osoba može da se izbori sa svojim problemima i krizama, jeste. Vi vidite šta je muči i znate šta ona treba da radi, ali to ne možete uraditi umesto nje, niti je možete naterati da to uradi za sebe. Morate imati strpljenja i poverenja, morate joj dati svaku šansu da se oproba. Morate sačekati da zatraži vaš savet, analizu, smernice, pomoć. Kada neko traži, verovatno je i u stanju da primi.
Kada jasno osetite da vas granice ne sputavaju, već daju veću slobodu i vama i drugoj osobi, osetićete olakšanje i biće vam lakše da uspostavite adekvatnu razmenu u bliskim odnosima, koja se zasniva na traženju i smernicama, na ukazivanju na granice, koliko i na spontanom davanju i primanju.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
