Elem, došao je po nju, izašli su u klub, neki gde su izlazili mladi, čini mi se negde blizu Kolarčeve u gradu. Pili piće, atmosfera se uveliko zagrevala, počela je da zavodi red na podijumu, kad joj u jednom trenutku pukne ogrlica, perle na sve strane.
Dok mi Ona to prepričava, prekidam je pitanjem: “I, jesi uspela bar neke perle da pokupiš, da ti neko naniže opet?”
Muškarci treba da budu baš to – muškarčine!
– Naravno da nije. Zar ona u svojoj haljini, skroz sređena, u punom klubu da kleči i skuplja perle, koje su doduše bile papreno skupe, ali priznaćete, nije baš odgovarajući scenario za ovu priču. Ni njenom udvaraču tako nešto nije palo na pamet, ali poznatom fudbaleru, koji je sve to nemo posmatrao, jeste. Skočio je i počeo da skuplja, perlu po perlu, i doneo za Njen sto. Budimo realni, pokopao je udvarača, koji se pritom usudio da ode ranije kući – muška sujeta, ali sam je kriv. Naravno, vratila se sama taksijem i više nikad nije stupila u kontakt sa tim nazoviudvaračem. Sa fudbalerom je posle toga izašla nekoliko puta, džentlmen pravi – ali, bez uvrede, fudbaleri, nije imao predispozicije za neku ozbiljniju priču. Pamtim i dan-danas njene reči, iako mi je ta priča ispričana pre mnogo godina.
