To što nisi srećna, ne osećaš se voljeno ili sama nemaš dovoljno osećanja, što ti nije dobro sa nekim – jeste razlog da raskineš vezu i da ne gubiš vreme. Ali, to često nije dovoljno. Jer, tu je strah od pomisli da ćeš ostati sama, da ćeš morati ponovo da nekog tražiš, a ako ga i nađeš, onda sve opet ispočetka sa nekim novim, koga treba da upoznaješ, da se sa njim zbližavaš, da se prilagođavaš.
Ponekad ostajanje u lošoj vezi izgleda manje strašno od započinjanja neke nove, koja isto tako može da postane loša. Pomisliš, bar imam nekog, uzdahneš i nastojiš da više ne misliš koliko je to defanzivno i nezdravo. Ali ne možeš da ne razmišljaš, jer znaš da ti nije dobro. Možda možeš da se pravdaš snagom sopstvenih osećanja, iako dobro znaš da ljubav nisu samo osećanja, ali ako pokušavaš da se ohrabriš, ako ne želiš da i dalje budeš nezadovoljna i tražiš dodatne razloge koji će te osnažiti, evo nekih veoma snažnih i ubedljivih.
On se neće promeniti. Verovatno još od početka znaš da ima problem sa bliskošću i intimom, da je sebičan, da je nezgodnog karaktera, težak, zatvoren, krut, patrijarhalan… Ako si to shvatala kao izazov i pokušavala da ga pripitomiš, otvoriš, omekšaš i uliješ mu poverenje i životnu radost svojom ljubavlju, verovatno si se veoma umorila od toga, jer ne uspeva. Možda se još nisi umorila od svoje tvrdoglavosti, jer je rešenost da i dalje pokušavaš samo tvrdoglavo odbacivanje onoga što on jeste – a ako nekog ne prihvataš takvog kakav je, da li ga zaista voliš? Dakle, zašto hoćeš da ga promeniš? Ako je nepodnošljiv takav kakav je, i dalje će biti takav, a sa vremenom verovatno još teži i nezgodniji.
