Ponekad je teško verovati u smisao života, naročito kad se na tebe obruši nesreća i tragedija – i ako inače veruješ da ništa nije slučajno i da svako nosi onoliki teret koliko može da ponese, tada zaboravljaš i pitaš se da li si ukleta, i da li su drugi prosto imali više sreće, kad im stvari za koje se ti boriš (a ne postižeš ih) padaju u krilo. Ali, ako je neko rođen pod srećnom zvezdom, to znači da ima dobre planetarne aspekte (dobar horoskop) a to je valjda zaslužio u nekim prethodnim inkarnacijama. A ti možda nisi i upravo imaš priliku da ispuniš karmičke zadatke i stekneš prava na sledeću (bolju i lakšu) šansu. Ako veruješ da se sve događa sa razlogom, da ništa nije slučajno i nasumično, niti da od sreće zavisi kako će novčić pasti i kojim će ti putem krenuti sudbina, trenuci najcrnje nesreće su iskušenje za tvoju veru. Možda uopšte nije slučajno to što si se razbolela, možda ima smisla to što si ostavljena u bolu slomljenog srca, možda ovo što ti se događa testira čistotu tvoje duše, tvoju snagu i hrabrost – i tvoju veru.
A ako je ono strašno što se sada događa zbog nečega dobro za tebe, to ćeš otkriti i spoznati kad prođe naboj, kad počneš da procesuiraš proživljeno. Ono što na početku izgleda užasno, na kraju razotkriva svoju svrhu. Makar ona bila jedino u tome da podneseš sve strašno i užasno, da sačuvaš zdravu pamet, da u utešiš druge koji zbog tebe brinu i kidaju se, da otkriješ u sebi rešenost da nešto učiniš, promeniš, prebrodiš.
Svet ti ne nudi smisao i svrhu, ali nudi ti potragu. I bezbroj prepreka duž tvog tragalačkog puta. Nudi ti sumnju, preispitivanje, gorčinu, zgražavanje… Svet je lud, govore ljudi često. Ali ako gledaš svet van sebe užasnuta zlom, nasiljem, licemerjem, patnjom i tragedijom čovečanstva koje pliva u krvi i ruševinama od nastanka do danas, videćeš ipak samo jednu stranu ovog dualističkog sveta apsurda i paradoksa.
