Da li često poželite da vas neko samo sasluša? Da stvarno čuje ono što imate da kažete? Da se osećate bezbedno dok nekome izlivate svoje srce, dok druga osoba očigledno shvata vaša osećanja, ne osuđuje vas i ne strahujete da će vas pogrešno razumeti? Ali, ako želimo da nas zaista čuju, moramo naučiti da na isti način čujemo druge – odnosno, da aktivno slušamo, s pažnjom, radoznalošću, razumevanjem i poštovanjem.
Kad dvoje ljudi zaista komunicira, omraženo pitanje „da li me uopšte slušaš“ ne pojavljuje se među njima. Veština razgovora uključuje jasno izlaganje, bez optuživanja i kritikovanja, pažljivo slušanje i postavljanje pitanja kako bismo nešto bolje razumeli i stavili do znanja drugoj osobi da slušamo šta govori.
View this post on Instagram
Šta je aktivno slušanje
Aktivno slušanje je puna pažnja, uz podršku i saosećanje, bez obzira o čemu osoba govori. To znači da ne prosuđujemo sadržaj, ne zauzimamo stav, ne donosimo zaključke, već omogućavamo drugoj osobi da oseti razumevanje i podršku. Aktivno slušanje sagovorniku pomaže da se otvori i da bolje artikuliše ono što želi da kaže, a onome ko sluša širi perspektivu i produbljuje empatiju. Aktivno slušanje je nefiltrirano primanje informacija, energije i utisaka koje nam šalje druga osoba – na tom mestu smo katalizatori i ogledala. Energija koju šalje osoba koja govori prolazi kroz nas i vraća se govorniku, tako da može sam sebe da čuje. Kad slušamo pažljivo, otvorenog srca i uma, omogućavamo drugoj osobi da se poveže sa svojim osećanjima i da stekne dublji uvid u ono o čemu govori.
Interesovanje je ključan sastojak aktivnog slušanja i to je nešto što druga osoba oseća, a osećate i vi. Kada se udubite u slušanje, vi ste iskreno zainteresovani za dobrobit druge osobe. Zanima vas kako se oseća, šta proživljava i kako razmišlja, a ako vam nešto od toga nije jasno, postavljate pitanja, kako biste pomogli nekome da se bolje izrazi i sebi, da bolje razumete. Aktivno slušanje je deo ličnog razvoja i izgradnje samosvesti, a kada razgovaraju dve osobe koje naizmenično aktivno slušaju jedna drugu, to je iskustvo razgovora koji produbljuje svest i povezanost.
Stručnjaci definišu aktivno slušanje kao tehniku savetovanja, koja sadrži empatiju, iskrenost i bezuslovno pozitivno poštovanje. Aktivno slušanje je moćan alat za obuku, savetovanje i opšte rešavanje konflikata i može se naučiti i uvežbati.
Pročitajte i ovo: Terapeutski način govora je trend koji nam narušava veze i prijateljstva
Primer aktivnog slušanja
Uzmimo za primer mladi par koji za vreme večere razgovara o proteklom danu. Ona kaže: „Danas je baš bilo naporno. Direktor se celog dana muvao i nadgledao sve što radimo, toliko sam bila nervozna i sad sam potpuno iscrpljena.“ On odgovara preko zalogaja: „Pa, bar imaš šefa koji je zainteresovan, mog uopšte nije briga.“
I to je primer nesvesnog slušanja – on uopšte nije obraćao pažnju dok je ona pičala i nije „uhvatio“ njena osećanja, već samo pojavu šefa, što je izazvalo osećanja prema sopstvenom šefu. On može verovati da je ponudio utehu i rekao nešto mudro, ali je u potpunosti promašio poentu slušanja.
Za razliku od nesvesnog, aktivno slušanje bi izgledalo ovako:
„Kako si provela dan, deluješ umorno?“, kaže on, prestajući da jede i obraćajući pažnju na nju.
„Danas je baš bilo naporno. Direktor se celog dana muvao i nadgledao sve što radimo, toliko sam bila nervozna i sad sam potpuno iscrpljena.“
On spušta viljušku, gleda je još pažljivije i kaže: „Čoveče, to mora da je bilo baš stresno, naravno da si iscrpljena“.
I to je to – dok nastavljaju da jedu, ona oseća da su njene emocije prihvaćene i vrednovane, oseća da je partner vidi i čuje i to je stvarno dobar osećaj.
Kako da praktikujete aktivno slušanje
Možete postati divan aktivan slušalac, ako odvojite malo vremena za vežbanje – počnite sa osnovama.
Kada neko razgovara sa vama, sačekajte da završi. Ne žurite da ispunite prazninu, dozvolite pauze u razgovoru. Duboko udahnite i podsetite se da je vaš posao da je vaše da obratite pažnju i slušate, ostajući prisutni u sadašnjem trenutku. Pre nego što odgovorite, ponudite podršku, ako situacija to zahteva. Pitajte drugu osobu šta joj je potrebno.
U primeru koji smo naveli, partner je potvrdio osećanja svoje partnerke i ostao na tome. Međutim, mogao je da nastavi i da kaže: „Šta mogu da uradim da se osećaš bolje?“ Ovo je podrška koja govori da je on tu za nju i da je zaštićena.
Posmatranje neverbalnog ponašanja i govora tela, važno je kada pokušavate da poboljšate svoje veštine aktivnog slušanja. Ako imate previše kontakta očima ili obraćate previše pažnje na nekog ko se oseća ranjivo, to bi moglo da ga uznemiri.
Uverite se da se razgovor odvija u okruženju gde neće biti većih ometanja i ne pokušavajte da vodite važan razgovor, ako je jedno od vas veoma uznemireno – naročito ako se radi o ličnom razgovoru u koji su upletena osećanja. Sačekajte da se smirite.
Izrazite pažnju stavljajući drugoj osobi do znanja da je vidite i čujete. Povremeno uspostavite kontakt očima, klimajte glavom, potvrdno se osmehnite, nagnite se napred, da biste pokazali da ste prisutni i da niste zaokupljeni sopstvenim mislima, i ne smišljate šta ćete sledeće reći.
View this post on Instagram
Recite povremeno: „razumem“, „jasno mi je“, „razumem kako se osećaš“, „hvala što to deliš sa mnom“. Postavljajte otvorena pitanja, koja podstiču sagovornika da rezimira, ili se jasnije izrazi. Pitajte „na šta tačno misliš kad kažeš…“ ili „šta misliš, zašto je tako reagovao“, ili „šta te je u tome najviše pogodilo“ – postavljanje dodatnih pitanja pomaže drugoj osobi da istraži svoja osećanja i pokazuje joj da ste aktivno zainteresovani da je razumete i da saosećate sa njom.
Da bise zaokružili primanje onog što ste čuli, parafrazirajte izgovoreno – to je važan način na koji pokazujete da ste slušali i da pokušavate da razumete. U parafraziranje dodajte ono što ste razumeli iz svoje perspektive. Na primer, prijateljica kaže: „Poludim kad mi šef viri preko ramena, zar ne vidi koliko naporno radim“, a vi uzvratite sa: „Da li u stvari osećaš da te ne priznaje, ili da uživa da demonstrira moć“.
Budite usklađeni sa osećanjima koje druga osoba izražava i odražavajte ih. Ako je ona ljuta ili tužna, osmeh nije adekvatna reakcija. Umesto toga, možete se nagnuti napred i pokazati saosećanjem izrazom lica. Budite na strani osobe koju slušate, pokažite neodobravanje, ako govori o tome kako je neko ponizio ili povredio.
Aktivno slušanje donosi promene u stavovima ljudi prema sebi i drugima, u njihovim osnovnim vrednostima i ličnoj filozofiji. Slušanje omogućava drugoj osobi da postane emocionalno zrelija, otvorenija za svoja iskustva, manje odbrambena i reaktivna, svesnija i angažovanija u razumevanju i rešavanju svojih problema.
Kada aktivno slušanje funkcioniše, ono osigurava da u potpunosti razumete problem, da izgradite poverenje i produbite odnos, da predupredite buduće probleme, jer im možete bolje razumeti i predvideti, da rešite sukobe na ličnom i profesionalnom nivou, kao i da proširite svoju perspektivu, vežbajući da se stavite u nečiju poziciju.
Kako biste ocenili svoju veštinu aktivnog slušanja? Ima li mesta za napredak?
Pročitajte i ovo: Slušanje – najvažnija veština za održavanje odnosa
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
