Dragi modno ostrašćeni dečaci i još draže devojčice, ovo je virtuelni prostor za vas.
Dragi modno zalutali jaganjci, ovo je prostor i za vas. Tačnije naročito za vas. Današnja tema posvećena je vama.
Duboko ponavljajte u sebi mantru Coco Chanel – “Fashion fades, only style remains the same.”
Dakle, divan vam današnji dan.
Na izdahu ovog turbulentnog leta 2010, letećemo na krilima mode i na prosečnoj temperaturi od 20 stepeni celzijusovih. Vežite vaše pojaseve, otvorite kišobrane, stavite rejbanke na oči. Polećemo.
Ono što mi je ulepšavalo dane i noći u Beogradu ovoga leta bila je moda i zato moram sa vama da podelim moju najdublju fascinaciju o tome.
Kafić u krugu dvojke. Slučaj wannabe.
“Napalile su ih vrele avgustovske večeri”, prokomentarisao je Marko dok sam lenjo ispijala mojito. Okrenula sam se. Brzim, izvežbanim okom osmotrila situaciju i shvatila da četiri jahača apokalipse samo što nisu došli po mene.
Teksas suknje, topovi od streča, štikle iz hardcore porno produkcije, košulje sa animal printovima, brojanice, lažni Chanel, Hermes, Louis Vuitton, kaiševi na satenskim majicama, providne tkanine preko drečavog veša, air max patike, satenske haljine, letnje čizme ( sta su letnje čizme?!?!). I sve to malo posle 18 časova. Stop na enti.
Da li je moguće da nijedna modna novina u 21. veku nije ni prošla pored vaših očnih senzora ?
“Moda je mrtva”, vrisnula sam na glas.
“Uštini me i probudi”.
Ada. Slučaj francuske sobarice.
