10:06 WannaBee, glavni štab specijalne policije za modno-estradna ludila i priključenija
JK (nije ‘ona’ JK, već naša šefica): Jeste li videli ovo?
KO (koordinatori, horski): Jesmo, o šefice naša!
JK (podiže obrvicu): Dobro, videli ste, nego šta ćemo mi da radimo po tom pitanju, a? Ko će da istraži slučaj? Ko će da otkrije da li nas izvesni kantautor iz Novog Sada sve vuče za nos ili je ozbiljan dok peva ovo? Govorka se da je zaljubljen u gospođu iz naslova, te da je debelo plaćen za pesmu. Da li je komedijaš ili plaćenik ili paćenik? Ko će da dozna, je li?
10:12 Istureno odeljenje tajne službe WannaBee u dubinama mračnih šuma
R (moja malenkost, pali računar, zeva i češka se po trbušini. Klik. Klik): Opet ova traži dobrovoljce… c.c.c… kad će neko već jednom da se javi, bre, zar sve moram sam! Dobro da vidimo šta piše.
“Pesma novosadskog kantautora Aljoše Boruša, proistekla iz opčinjenosti autora harizmom kojom pleni jedinstvena ličnost gospođe Marijane Matthäus i njenim nesvakidašnjim poduhvatom u svetu mode pod firmom “Marijana Class”. Pesma je snimljena u novosadskom muzičkom studiju “Vilenjak” u januaru 2012. godine.”
U ‘bemti ovo ozbiljno deluje. Ček’ da odgledam klip.
(Počinje grčenjem lica, zatim se pojavljuje prisenak osmeha. Dižu se obrve. Neverica. Osmejak. Potom uzdah.)
Težak zadatak, neću ja ovo moći sam. Zovem gurua istražnih postupaka na estradi i šire, Amidžu.
(ti-tu-ti-ta-ta-ti-ti, pevuši mobilni telefon)
R: ‘Alo Amidža!
A: Štaz’dereš u cik zore!
R: Bogom brate, Amidža, pomagaj! Slušam Aljošu Bija i ne mogu da se dozovem pameti. Ne znam da li je ozbiljan ili se zajebava. Sve mi se učini učas ovako učas onako. Ma, nije ni pravi treš, treš je jasno da je trešina, ovo je… kao ono u matematici kod onih funkcija, pa “prava teži nuli”, a nikako da je dotakne. Razumeš? Ako je zajebancija, to je maestralno, to je post-post-post-moderno, da bude tako ozbiljan, tako trešovit, a tako uvijeno da poprckuje. A onda, nešto gledam, nemoguće je. Pa, to bi značilo da je Alji Bi prestigao velikane nadrealizma kao što su Elvis J. Kurtović i Dr. Nenad Karajlić. Reci mi, Amižda, da li se to stvarno događa ili se stvarnost urušila, pa je zamenjena nečim drugim o čemu niko ne znade!
A: Ne budali Rankoviću Trifko! Seti se šta sam vas sve učio, glupane nijedan, tink, tink tink! Juz d brejn, Fluk! Istraži, saznaj podatke, zaključi!
(R. kao oparen, skače sa stolice na koju se u zanosu popeo i ljubi mobilni telefon)
R: Muah, muah, hvala Amidža, hvala! Hvala, ljubim ti patofnice, hvala!
A: ‘Ajdbrišisad imam preča posla seksualne prirode.
13:56 Istureno odeljenje tajne službe WannaBee u dubinama mračnih šuma
R: Misli, bolan Rale, misli, ub’ćete ovi… Aha, šta imamo… Ko je Aljoša B. ? Autor albuma “Vojvođanski Rus” i hitova “Himna bloka”, “Čovek za tebe”, “Ne razumem sebe”, “Dugo smo se voleli”. Ne razumem… stvarno peva ovako ljigavo. Ozbiljan je… Šta kažu komentari? Novi Đoka Balašević? Nemoguće je, samo je jedan – Đoka. Ne valja da bude dva đoci, jedan i tačka.
14:17 Senzacionalne vesti iz estrade i inostranstva
S(eksi spikerka, mislim glas joj je takav…): Ono sa Marijanom nije bila parodija! Aljoša je na JojTjubu, isprovociran komentarom: “Haha, žasu! Mislim da se ovaj batica kanda zaljubio u nafuranu gospodžu”, odgovorio: “Zanimljivo zapažanje”. Izvori bliski ovom mediju kažu da je Aljoša ’em opaljen još od ranije, ’em do ušiju zatreskan u lik i delo gospodže M.M.
15:34 Istureno odeljenje tajne službe WannaBee u dubinama mračnih šuma
(R. razdrljen, polupijan i raščerupan, mrmlja nešto kao… nemoguće, nije ozbiljan, želim da verujem, mora da je zezanje, inače je… sumasišavšiji… dno je proždrnuto! Na kraju vikne): Dokazi!
To je to! Jednom je možda slučajno, ali dva puta nije! Ovo jeste ozbiljno! Čo’ek je lud! Razglasite svima!
15: 36 WannaBee, glavni štab specijalne policije za modno-estradna ludila i priključenija
(Zvoni telefon. JK drži uramljenu sliku… ne vidimo tačno ko je na fotografiji… uzdiše i odlaže ram sa strane)
JK: Halo?
R: Ja sam šefice, terenski istražitelj!
JK (cvrkuće): Vidi, zoveš me na mobilni, na ekranu se pojave brojevi, te tako znam ko zove! Rezultat meni treba! Kad će izveštaj biti gotov!
R (žurno): Gotov je, gotov je, šefice! Imamo dokaze! Jedino što ne znam da li smemo da objavimo svetu ishod naše istrage…
JK (nakašljava se): Objasni!
R: Evo, evo… pa kao što ćete videti u izveštaju, našli smo da je pomenuti A.B. iz Novog Sada već preležao slične udare setne opčinjenosti slavnim ličnostima, a kažu ovi što ga znaju da je on… kako da kažem… svetla su upaljena, al’ nema nikog kod kuće, ako me razumete…
JK: U čemu je onda problem? Znači, zaljubljen je, lud je i ozbiljno peva onaj treš?
R: E, pa u tome i jeste problem. Mi kao policija za modno-estradna ludila i priključenija imamo zadatak da raskrinkavamo ovakve pojave. Ali postoje istine koje ne smemo da objavimo svetu. Znate li koliko će se mladih ubedačiti kad skapiraju da je dno proždrbano? Može doći do masovnih štrajkova ili nedajbože samoubistava, šta ako i poslednja trunka optimizma naše omladine bude razduvana u nepovrat?
JK: Dobro, dobro, nego je l’ imaš ti fotke neke uz taj izveštaj?
R: Pa… imam.
JK: Odlično, spremaj to, pa da objavljujemo! Istina boli, ali naši štićenici ne zaslužuju ništa osim surove istine!
O, Aljoša, zašto si Aljoša...
(to be continued…)
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama
