Amanda Lir (Amanda Lear) najverovatnije je rođena kao Amanda Tap (Amanda Tapp) davne 1946. ili još davnije 1939. Jedna je od retkih žena koje intrigiraju javnost od dana kada su kročile pred publiku. Istina, učinila je to slučajno: sticaj nekih neobičnih okolnosti doveo ju je u centar medijske pažnje. Uz nekoliko pauza, golica pažnju svojim izgledom, slikama, pesmama, pisanjem i emisijama već više od 40 godina.
Rođena u je Hong Kongu i do danas nije sigurno da li je u tom trenutku bila bata ili seka. Navodno, na nagovor Salvadora Dalija (Salvador Dali), plasirana je priča da je Amanda transseksualac. Mnogi stalni posetioci gej kluba Le Carrousel u Parizu tvrdili su da je Amanda pre manekenstva nastupala kao transvestit pod imenom Alan Tap (Alan Tapp). Zahvaljujući njenoj neobičnoj figuri i još neobičnijoj boji glasa, nije bilo teško poverovati u to. Glasa se sigurno sećate iz reklame za Kinder Bueno: “Give a bit of mhm to me…” i sumnjam da ste ikada pomislili da pesmu peva žena! I to kakva!
Amanda je manekenstvom počela da se bavi početkom šezdesetih. Samo godinu dana nakon što je “otkrivena” na ulici otvorila je reviju Pako Rabana (Paco Rabanne), tada zvezde u usponu. Ubrzo su je fotografisali Helmut Njutn (Helmut Newton), Čarls Pol Vilp (Charles Paul Wilp) i Antoan Đakomoni (Antoine Giacomoni) za naslovne strane magazina kao što su “Elle”, “Marie France” i “Vogue”, a radila je i revije Yves Saint Laurent, Chanel i Mary Quant. Oduvek je tvrdila da joj je ponuda da postane manekenka zvučala potpuno neverovatno: “Odrasla sam misleći da sam ružna, ružna, ružna! Bila sam previsoka, premršava, nisam imala grudi, imala sam ‘azijatske’ oči i jagodice moje majke i ogromna usta i zube. Izgledala sam potpuno drugačije od svih mojih drugarica i nikada se nisam smejala! Odjednom, sve ove mane, sve ono čega sam se toliko stidela, postale su moje prednosti. Pukim slučajem, kao i većina stvari u mojoj karijeri.”
U to vreme postaje zaštitni znak pariskog noćnog života. Tada upoznaje Salvadora Dalija koji joj postaje mentor, ali i ljubavnik sa kojim je provodila svako leto tokom 15 godina, putujući, pozirajući mu i učeći se slikarstvu, što je opisala u svojoj knjizi “Le Dalí d’Amanda”. Knjiga je trebalo da bude ekranizovana u holivudskoj produkciji i najavljeno je da će Amandu glumiti Klaudija Šifer (Claudia Schiffer). Ubrzo zatim su se srele i Šiferova joj je čestitala: “Veoma mi se dopala tvoja knjiga. Ko ju je napisao za tebe?” Amanda joj je odgovorila: “Ja sam je napisala, draga. A ko ju je pročitao umesto tebe?” Naravno, film nikada nije snimljen.
Družila se sa Tvigi (Twiggy), Bitlsima (The Beatles), Brajanom Ferijem (Bryan Ferry), a zabavljala se sa Brajanom Džounsom (Brian Jones), jednim od članova originalne postave grupe The Rolling Stones, koji su joj posvetili ironičnu pesmu “Miss Amanda Jones”, i bila u jednogodišnjoj vezi sa Dejvidom Bouvijem (David Bowie), uprkos tome što je on bio u braku. Međutim, nakon samo tri nedelje zabavljanja i uprkos protivljenju svojih prijatelja, 1979. godine se u Las Vegasu udaje za francuskog aristokratu i trgovca umetničkim delima Alana Filipa Malanjaka (Alain-Philippe Malagnac), s kojim je ostala 21 godinu, sve do njegove tragične smrti.
Tokom osamdesetih, okreće se televiziji i do kraja devedesetih realizuje veliki broj uspešnih programa kao autor i voditelj, prvenstveno u Italiji i Francuskoj. Učestvovala je u velikom broju projekata za izjednačavanje prava LGBT osoba i snimila dokumentarni film o osobama obolelim od HIV-a . Smatra se da je njen život bio inspiracija za kreiranje lika Petsi (Patsy) u seriji “Apsolutno fantastične” (“Absolutely fabulous”).
Ovih dana doživljava, ko zna koji po redu, povratak u žižu javnosti. Naime, nakon toplog i iskrenog intervjua koji je dala za poslednji francuski “Vogue” pod direkcijom Karin Rojtfeld (Carine Roitfeld), očekuje se i novi koji će biti objavljen u martovskom “Vogue Italia”. Dolce & Gabbana njene fotografije iz sedamdesetih štampaju na majicama, a 226.000 njenih fanova na Youtube kanalu željno čeka novi singl “A Chinese Walk” koji će biti objavljen 18. aprila 2011.
Jelena Ignjatić previše priča, premalo filtrira. Jedinstveni nosilac dijagnoze labrofagija. “Ćutanje je zlato, a ja ne volim zlato…” Kad pretera – laje, kad promukne – izvinjava se. Mrzi dugmiće. Uradila neke psihološke testove koji tvrde da je pali moć. Lažu!
