Ukoliko ste i vi više puta napravili i zatim obrisali Tinder, ovo je tekst u kojem ćete se verovatno pronaći. U današnjem vremenu, većina nas partnera (ili makar “kombinaciju”) traži online, putem dejting aplikacija – ali, zaboravili smo da to nije jedini način. Svi mi kojima rođendan počinje brojevima 19… znamo kako je bilo “analogno” dejtovati, i moram priznati da mi to malo nedostaje. Komunikacija putem aplikacija često mi nije išla prirodno i nisam osećala da teče dok sam se pitala kako da odgovorim na još jedan besmisleni slide in my dms – a sve što jesam osećala su transfer blama i potreba da brže-bolje izađem iz prepiske. Kako smo došli do ovoga? Gde se izgubilo analogno dejtovanje i da li mu ima spasa?
View this post on Instagram
Da se razumemo, nije ni analogno dejtovanje uvek jednostavno – i nekada se više čini kao unakrsno ispitivanje nego uživanje u zajedničkom društvu. Ali, ipak mi se čini da nije toliko distancirano kao svajpovanje po fotografijama ljudi koje ni ne poznajemo, a sa kojima ćemo se potom dopisivati ako nam na ekranu izađe rečenica It’s a match. Suštinski, na dejting aplikacijama, podjednako kao na društvenim mrežama – svako od nas pokazaće selektivnu sliku sebe, onu koju smatra najboljom. I mada izreka kaže da slika govori više od hiljadu reči, nisam baš sigurna da još jedan selfie lika bez majice ima išta da kaže. A kamoli tih hiljadu reči.
Malo sam se umorila od “šta ima” i “gde si večeras” poruka kasno u noć. I umorila sam se od toga da nemam kako da osetim nečiju energiju, uhvatim nečiji pogled ili vidim kako neko izgleda dok se kreće i kakva mu je gestikulacija. Preko aplikacije to zaista nije moguće, a malo mi se čini i da su aplikacije sada već postale izgovor za to da niko nikome nikad ne priđe u klubu. Jer, zašto bi skupio hrabrost, pomučio se, smislio foru ili bilo šta drugo – kad na kraju večeri možeš komotno da svajpuješ levo/desno i osećaš se kao da si ipak nešto uradio. Izbor je toliki, pa zašto da priđeš baš toj jednoj osobi koja stoji preko puta prostorije i dopada ti se.
View this post on Instagram
Ali, upravo u tome je problem. Veliki izbor ne garantuje lakoću, ne garantuje pronalaženje partnera, niti garantuje da ćete na kraju dana uvek imati kome da se javite. Veliki izbor je samo to – izbor. A dok ne odaberete nekoga, nije važno što vam Tinder nudi još jednu osobu koja se nalazi toliko-i-toliko metara od vas. Sa druge strane, “analogno” dejtovanje zahteva posvećenost. Podrazumeva da ste napravili izbor i posvetili se upoznavanju osobe koja preko puta vas sedi za stolom. Ulažete svoje vreme, birate košulju koju ćete obući, šaljete poruke, dogovarate se šta biste sledeće mogli da radite. Konačno, zaista dajete sebe i dajete šansu novom odnosu. Jer, kad neko šeta pored vas, kad se smeje dok pričate o nečemu što vam se desilo u detinjstvu i kad svoje vreme takođe bira da deli sa vama – ne možete jednostavno da izađete iz četa i ugasite telefon. A verujte mi, nećete ni želeti.
Iako, da se ne lažemo, svako od nas ima izgrađenu digitalnu personu i dane provodimo u skrolovanju kroz društvene mreže – vreme je da važne stvari u životu vratimo u analogni mode. Na kraju dana, odnosi sa bliskim ljudima, porodicom, prijateljima i sadašnjim ili potencijalnim partnerima najbolji su onda kada nisu samo fotografija ispod koje piše #goals. Probajte, pa ćete videti o čemu pričam.
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Jovana Pantić
