Kao neko ko je mnogo vremena proveo radeći sa ljudima koji vole kupovinu, osluškivao sam sve njihove želje, ocenjivao njihov izbor garderobe, davao predloge i kritikovao njihov strah da se garderobom uvek uklope u masu. Zapravo, to sam mogao da radim isključivo ako u šoping dođu sami. Ako je tu neka drugarica, tetka, baba ili mama stvari su išle malo teže. Drugarica je uvek ljubomorna kada je povedete u kupovinu. Zašto? Pa možda u tom trenutku nema dovoljno novca da sebi priušti neki novi komad garderobe, pa samim tim sve što vi obučete izgleda odvratno, bapski ili vam ističe stomak. Dok se, na primer, kupovina sa mamom svodi na tri izrečene stvari: previše kratko, vulgarno i onu čuvenu “šta će tata da ti kaže”.
Kad je muški šoping u pitanju tu stvari stoje malo drugačije. Ako dođu sa roditeljima, onda im oni biraju garderobu i trude se da to bude što šire, crno, belo, eventualno teget i isključivo pamučno. Ako dođu sa drugom koji je previše strejt za bilo šta osim trenerke, sve je pedersko i preusko. Kada dovedu drugaricu, ona u njima gleda svog idealnog partnera i trudi se da ih tako i stilizuje.
Šta anketirani kažu na ovu temu, pročitajte u nastavku teksta
“Iskrena da budem, u kupovinu najviše volim da idem sama. Znam šta volim, pa to i gledam. Pomoć ne tražim čak ni od prodavačice.” (Milica, 28)
“Prva stvar jeste da kupovinu prezirem. Sama pomisao da moram da se šetam po radnjama, razgledam, tražim veličine, čekam red ispred kabina natera me da u startu odustanem.” (Jelena, 30)
“Obožavam odlazak u kupovinu. Posebno kad je prvi u mesecu, i kada na moj račun legne plata. Tada je ceo svet moj. Zovem najbolju drugaricu da mi pomogne pri izboru, jer me ona najboje poznaje i avantura počinje. Prvo razgledamo, pa idemo na kafu, a nakon toga sve ispočetka i trošimo pare.” (Anđela, 26)
“Najčešće odlazim u neki tržni centar sa svojim ortakom. Ne volim mnogo da se isprobavam, pa kupovinu završavam u najkraćem mogućem roku.” (Ivan, 24)
“Mislim da je Bog izmislio trošenje para na garderobu kako bi nam ulepšao život. Idealno vreme za odlazak u šoping je tamo posle šest. Nema vrućine, frajeri izađu malo do tržnog centra, pa jednim udarcem ubijem dve muve. Malo šmekam, malo kupujem. I uvek odlazim sa svojom kumom koja inače radi kao stilista, pa mi mnogo pomogne pri izboru.” (Kristina, 20)
“Najviše volim da idem u šoping sa svojom mamom. Ona mi uvek iskreno kaže šta mi lepo stoji, a šta ne. Nas dve smo kao drugarice, pa samim tim se uvek vratim sa punim kesama. Plus što ona sve to plati.” (Sara, 18)
“Obožavam šoping. Veliki sam zavisnik i zaljubljenik u garderobu. Svake nedelje priuštim sebi makar jedan novi komad nekog atraktivnog modnog noviteta. Šteta što i kod nas ne postoje brendovi koji u svojoj ponudi imaju uvek aktuelno, ali i jeftino. Sve se svodi na novu preskupu kolekciju, ili na sniženje koje retko ko kupuje, jer taj trend nije više aktuelan. U kupovinu uvek odlazim sa drugaricom i drugom.” (Igor, 29)
“Iskrena da budem, mislim da ću uskoro otvoriti sopsteni butik koliko stvari imam u svom ormanu. Za obuću i da ne pričam. Velika sam kupoholičarka, a pošto mi sestra radi u jednoj veoma poznatoj kompaniji, koristim sve njene pogodnosti oko popusta, pa je tako ona moj pratilac za odlazak u kupovinu.” (Zorica, 24)
Danijel Rakočević kroz život ide srcem, a ne glavom. Uvek je na strani slabijih i nezaštićenih, bez obzira na posledice. Trudi se da iz svakog poraza izvuče pouku, a uspesima se raduje jedino ako ih postigne sopstvenim kvalitetima.
