Pazite ovako.
Kapitalni primerak. Neverovatna izložbena varijanta. Vaše majke ljubimac. Za oca podnošljiv plus jedan. Porodičan tip. Usklađena persona sa divno satkanom monotonom pričom kojom odiše njegova privatnost. Ah, tek kako je sposoban. A što je pun razumevanja. Manira. Ajoj, a da znate kako je strastven. Galantan. Šarmantan. Ma, svuda da ga vodate. Da možete u torbu da ga strpate (apel na nove dizajnere da patentiraju neke glomazne aksesoare, čisto da se ne presipa iz šupljeg u prazno), pa da ga vadite po potrebi kad zatreba osmeh, kompliment ili izazivanje ljubomore kod slabijeg pola.
Ma nema tih reči kojima se može opisati osoba koju je svojevremeno naš primitivan narod okarakterisao jednostavnim “fin dečko”.
Pa nije, bre, on fin, on je savršen, majka ga rodila da žari i pali, a on, pun poštovanja, samo gasi vatru.
Takvog ne zanimaju devojke sa varijacijama na temu Obale slonovače, tigrice, zebrice nego dubokoumne mlade dame, sposobne da nakon završenih studija rade, održavaju domaćinstvo i štancuju decu paralelno.
E, ironija je kad takav naiđe na neandertalca pa se zaljubi. Kosmos i jeste programiran tako da ti sve uleti kad se najmanje nadaš. A ti, ako si seljančura, navikla na ljude od krvi i mesa, koji znaju i da vole, i da mrze, i da ćute i da se svađaju, ako ti se nikad nisu sviđali mirotvorci, nego se znalo ko namešta antenu, a ko viče ne valja – onda si u problemu.
Vidite, sve ženske ljudske jedinke (ne generalizujem, baziram podatke na mom okruženju) samo traže tog finog. I zašto onda ja osećam poseban nalet mučnine kad vidim neku isprogramirano uglađenu mušku siluetu koja tri puta ispeče dok ga ne reče, otvara vrata automobila i “nikad, ponavljam, nikad prevarila nije” (Marina, idiote, naravno da se prevara ne može dogoditi normalnim ljudima već samo kretenima poput tebe). A još ako je završio Harvard i baš sa tobom izabrao da odbaci sve prezervative, da se u’vatiš za uši i skačeš od sreće.
E, ta metroseksualna (a, opet, ne mora biti) muškarčina evoluirala u pogledu “nije me sramota što beležim dane tvoje menstruacije”, a nazadovala u smislu “mogao sam biti zabavan” često, čini mi se, ni ne donosi ništa dobro.
Od tih finih, oni manje fini ni ne stignu da vas povrede
Vidite, često sa onim švalerčinama, bezobraznicima (da ne kažem nevaljalcima), alkosima, nezrelim i sličnim tipovima, koje osudiš odmah nakon što obližeš usnu, a zbog kojih ti majka noćima ne spava, znate na čemu ste.
Ovaj fini je veran, a prenese vam 16 bakterija (znate već gde, ne znate od koga al’ sumnjate na “prljavu wc šolju”), pravedan ali i surov (pod strogom si kontrolom i komandom, ali si sa uslovima upoznata), veoma druželjubiv, ma toliko druželjubiv da ti se odmah baci na najbolju drugaricu (nije to što mislite, samo ga zanima gde je, s kim je, šta radi i slično jer više tu nema moje-tvoje, sve je naše), razuman, po principu “samo ti pričaj, sve te ja slušam”, a o njemu znaš koliko i o gospođi sa šaltera na birou za nezaposlene (ne priča mnogo, al’ ako joj se ne svidi pitanje – ili te otkači ili te odgovorom iznervira), galantan ali uz to i izvanrednog pamćenja, drži reč, ponosan je u pravim momentima (na primer, u stanju je, ma kakva ljubav bila, da te nikad više ne pozove ako si mu nakon svađe koju je sam izazvao rekla da to ne čini), ambiciozan (al’ ono malo što mu ostalo, ta dva ispita, u hodu će, samo da dobije odmor ili bolovanje, a vi mami da prećutite jer “stvarno, samo mu diploma fali, a ta sirotinjska trivijalnost može napraviti pometnju”) i okružen takvom elitom da ti dođe il’ da se preispituješ il’ da ih izbegavaš.
Čim se familiji svideo, znaš da nešto ne valja.
E sad, ograđujem se od generalizacije muškog roda (više drugova nego drugarica imam), samo iznosim svoje poslednje poglede na svet.
Ovo je prepričano-prepričana priča. Svaka sličnost sa stvarnim likovima nije slučajna. Nije ovo ispovest, niti “izvucite zaključak” varijanta, samo deljenje mišljenja sa vama.
Ovaj, meni fascinantan (što bi Vendija rekla) oblik života otvara mnogo pitanja, ali o tome drugom prilikom. Sada sam samo šturo navela osnovne karakteristike mog novog predmeta istraživanja jer mi se čini da te upravo ovakav najlakše povredi. Ako sam i pogrešila, javiću, obećavam.
Marina Sekulić je student novinarstva. Uvek nasmejana, retko romantična al’ večito zaljubljena. Obožava putovanja i želi da vidi ceo svet. Najviše na svetu voli svog “alfa mužjaka” (čitaj: bišona) i ne može da zamisli život bez njega. Trudi se da joj svaki dan bude poseban, i zahvalna je što je okružena ljudima koji joj to i omogućavaju.
