Gaudi (Antonio Gaudi) gradi poseban stil, sintezu elemenata, materijala i oblika. Smatrali su ga ludakom, i taj opis će ga pratiti čitavog života. Bio je nesvakidašnja pojava – jake građe, guste plave kose i plavih očiju, po svemu harizmatičan, pa ne čudi što se nije baš uklapao u okolinu.
Gaudijev mecena, Guelj, na svojim čestim putovanjima u Englesku bio je zanesen, oduševljen parkovima i vrtovima. Želeo je da nešto slično stvori u Barseloni. Pa je tako Gaudijev zadatak bio da izgradi park sa prirodnim okruženjem. Sa parkom Guelj, stvorio je spoj prirode i arhitekture. Smatrao je da svako delo umetnosti mora da zavodi, što zaista ovaj prelep i neobičan park potvrđuje.
Maštovitost bez granica
Na jednom od stepeništa u parku, nalazi se zastrašujući zmaj čije su krljušti napravljene od obojenih pločica. On je “čuvar” parka, nalik Pitonu, mitološkom biću za koje se verovalo da je čuvar podzemnih voda.
Predeo je u skladu sa prirodnim terenom. Strme padine i grebeni su ostali, sa krivudavim putevima i pećinama daju osobenost parku. Vešto je projektovan kako bi omogućio mir. U parku se nalazi i Gaudijeva kuća, sagrađena 1904. godine, u kojoj je slavni arhitekta živeo skoro do smrti. U unutrašnjosti ove bajkovite građevine nalazi se i nameštaj koji je sam dizajnirao.
Remek-delo arhitekture
Zidovi su izgrađeni od kamena sa talasanjem keramičkih mozaika i ima sedam kapija. Glavna kapija se nalazi na Carrer d’Olot, gde su na medaljonima reči Parc i Güell ispisane mozaički i obaveštavaju posetioce da je tu početak.
Sa obe strane ulaza nalaze se kuće koje nalikuju na one iz priče “Ivica i Marica”. Bajkovit, zanimljiv, jarkih boja i mirisa raznih vrsta cveća i biljaka, čudnog oblika, ali neverovatno primamljiv i energičan. Tako ljudi komentarišu ovo ostvarenje Gaudija. Park je poseban i harizmatičan koliko i njegov arhitekta.
Glavna terasa, predstavlja glavno mesto okupljanja, okružena je dugom klupom u obliku morske zmije. Inače, klupe u parku Guelj su jedinstvene – verovatno da nigde u svetu nećete videti tako neobične klupe, veselih boja. Genijalni Gaudi napravio ih je i ukrasio od veoma jeftinog materijala, lomljenih pločica u boji, kojima su obložene klupe. Veliki prolaz na najvišoj tački parka nudi najbolji pogled na Barselonu. Sa njega se pruža panorama grada.
Cveće, zidovi i neobična kula
Ako ikada budete išli u Barselonu obavezno posetite i ovo mesto. Ulaz u park je besplatan, dok ćete za posetu Gaudijeve kuće, morati da platite, ali je vredno svakog evra. Bio je poseban jer je verovao u sebe, nadahnuće i dao je sebi slobodu. Gradio je svoj stil, i postao jedan od najuspešnijih umetnika na svetu. Njegova dela će zauvek govoriti umesto njega, i o njemu.
Tragičan, i na neki način neverovatan kraj života ovog umetnika, još jedna je od stvari po kojoj je bio poznat. Sedmog juna 1926. godine, Antonija Gaudija je tokom jedne od njegovih šetnji pregazio tramvaj. Zbog njegovog lošeg izgleda i praznih džepova, taksisti su odbili da ga voze u bolnicu i niko nije prepoznao najslavnijeg arhitektu Barselone. Prijatelji su ga našli u bolnici za siromašne sledećeg dana. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu, on je to odbio. Umro je dva dana kasnije. Od 1984. godine Park Guelj je pod zaštitom UNESKO-a kao međunarodni spomenik kulture.
Marina Marinković ne može da zamisli dan bez smeha, sarkazma i prijatelja. Voli Španiju, modu, mamu, poeziju i prozu, dobru organizaciju i Vladu Georgijeva. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste. “Don’t get confused between my personality & my attitude. My personality is who I am, my attitude depends on who you are.”
