Nakon reda koji se završavao na drugoj strani bloka, i probijanja do što boljeg mesta u gledalištu, sve je bilo spremno za dugo očekivani koncert Kajli Minog (Kylie Minogue) u “Hammerstein Ballroom”-u na Menhetnu. Bez sumnje, čudan odabir prostora, imajući u vidu da može da ugosti manje od 5,000 posetilaca, što je zanemarljivo u poređenju sa susednim “Madison Square Garden”-om koji može da primi oko 20,000 ljudi. Takođe, činjenica da je u pitanju Kajli unosi dodatnu zabunu, jer ipak je u pitanju pop ikona, a mi se nalazimo u prestonici pop kulture. Ali, čak i ako je još neko u publici postavljao sebi slična pitanja, ubrzo je morao da prestane, pošto su se svetla pogasila i na sceni je došlo do komešanja.
Rađanje Venere. Obrisi Botičelijevog platna se naziru kroz podignute ruke posetilaca stisnutih ispred mene u krcatom gledalištu ispred podijuma. Na samom vrhu scene se izdiže džinovska zlatna školjka na kojoj stoji Kajli obučena kao grčka boginja sa krilima na glavi. Koncert otvara pesmom “Aphrodite”, dok se u pozadini projektuje video koji treba da asocira na podvodni svet dubokih mora u kojem plivaju muški modeli, simbolizujući mit koji opisuje rađanje Afrodite iz morske pene.
Mešavina simbola iz grčke i rimske mitologije nastavlja da se prepliće tokom celog koncerta. Već u sledećoj pesmi “Wow”, istrčavaju rimski centurioni u zlatnim oklopima i festival kemp-a počinje da pomera svoje granice dok svaka nova scena zasenjuje prethodnu. Slava muškog tela i muške ljubavi plasirana je na sceni sa simbolikom, dovedena do vrhunca i trenutne zabune – da li smo na koncertu, ili gej paradi? Mišićavi plesači na sceni, obučeni u majušne zlaćane Dolce&Gabanna kostime, izvode akrobacije na kanapu lepršajući po vazduhu, ili ukoliko su pak na zemlji, koriste zadnjice jedni drugih kao bongo bubnjeve. Tek tada vam postaje jasno da na koncertu nema baš mnogo pripadnica ženskog pola među publikom. Svuda naokolo su muškarci, kako na sceni, tako i u publici, dok je Kajli kao centralna figura, predmet obožavanja.
I taman kada ste pomislili da je scenografija koja je otvorila koncert vrhunac kemp-a i da ju je teško nadmašiti, Kajli se na sceni pojavljuje na zlatnom krilatom konju koji smenjuje školjku. “I believe in you” dovodi do opšteg transa u publici, “Hammerstein Ballroom” počinje da vibrira i jedino poređenje koje vam pada na pamet jeste – zemljotres. Ono što vidite na sceni sledećeg trenutka jesu plesači u kožnim trakama koji vuku konja sa Kajli na njemu. Da je na konju bila Madonna, ovaj prizor bi nedvosmisleno imao S&M konotaciju. Međutim, Kajli to sebi nikada ne bi dopustila. Možda je to ono što nju čini jedinstvenom i što je toliko dugo održalo na pop-sceni. Njena naglašena ženstvenost i odsustvo vulgarnosti u nastupu su ono što je suštinski razlikuje u odnosu na mnogo popularniju Madonu (Madonna), Lejdi Gagu (Lady Gaga) ili Rijanu (Rihanna) čiji su scenski nastupi daleko od imidža princeze.
Za razliku od njih, Kajli svoju ženstvenost neguje još od svog prvog hita iz osamdesetih, “Locomotion”, koji je takođe izvela na koncertu. Kostime za turneju koji su u potpunosti poslužili svrsi, ali nisu imali efekat iznenađenja ili osveženja u njenom stajlingu, potpisali su Dolce&Gabanna. Jedan od najzapaženijih kostima je svakako biserna plivačka kapa i korset od bisera kojim je uz “All the lovers” zatvorila koncert, evocirajući jedan od svojih najbolji video spotova za istu pesmu.
Kada je sam odabir pesama za koncert u pitanju, Kajli ima dovoljno materijala za solidnih bar dva sata nastupa. Hitovi koji su se nakupili tokom poslednjih dvadesetak godina, osim jedne ili dve gotovo anonimne numere, i dalje se vrte na radio programima i žurkama. U meri u kojoj je džez verzija pesme “Slow” bila puni pogodak, toliko je rok verzija čuvene “Can’t get you out of my head” bila potpuni promašaj. Kompletni aranžman koncerta, koji je koštao neverovatnih 25 miliona dolara, bez sumnje će biti proglašen muzičkim događajem godine.
Pop kultura u interpretaciji Kajli Minog na svom vrhuncu, sa pravim vatrometom od scene, ostaće dugo u sećanju posetilaca koncerta kao jedan od najspektakularnijih događaja kojem su ikada prisustvovali. Ipak, nemoguće je ne zapitati se da li je turneja ujedno i najava povlačenja ove zvezde sa svetske pop scene. Osnovna ideja scenskog nastupa koja se oslanja na simboliku Starog Rima, nužno povlači sa sobom i pitanje da li se radi o dekadenciji koja se okončava slomom? Ako turneja i predstavlja najavu kraja jedne karijere, o tome se u javnosti još uvek ništa ne govori, a špekulacije o daljem angažmanu i predviđanje nastavka karijere u Las Vegasu poput nekih drugih pop zvezda, ostaju samo privatno mišljenje autora ovog teksta.
Dušan Milojević nekada talentovani student sociologije, zahvaljujući svojoj neodgovornosti i povodljivom duhu nikada nije završio studije već je počeo da luta po svetu kroz različite profesije i veze, završivši kao bebisiterka u Tribeci. U pauzama između čuvanja deteta po parkovima na Menhetnu i fotografisanja u backstage-u na njujorškom fashion week-u ponekad nešto i napiše. Obožava shopping samo kada ima dovoljno keša, a glavna dilema poslednjih meseci mu je šta bi mu Frank Sinatra rekao u slučaju “If I can NOT make it there”.
