Arhitektura i moda. Koliko smo samo puta čuli za taj spoj? Za to postoji i razlog – moda i arhitektura su blisko povezane primenjene umetnosti. Moda postoji u arhitekturi, kao što se arhitektura u raznim svojim oblicima prožima kroz modu.
O dodiru arhitekture i mode već ste mogli da čitate na Wannabe-ju i tada vam je prikazan nakit inspirisan arhitektonskim formama. A sada vam predstavljamo arhitektonske elemente u dizajniranju cipela.
Cipele su, kao što znate, mnogim damama fetiš, potreba, dodatak njihovoj ženstvenosti, sredstvo za “produžavanje” nogu, itd. Dizajneri, koji su mahom arhitekte, otišli su korak dalje u dizajniranju ženskih cipela i tržištu ponudili nešto sasvim novo, drugačije i svakako efektno. I ovog puta nudi se malo drugačiji, arhitektonski pogled na modu.
Dakle, oblik je nešto što se vezuje za sâmu arhitekturu – to je finalni element, krajnji proizvod u procesu dizajniranja. Razni 2D elementi: krug, kvadrat, trougao, itd. kao i 3D elementi su osnova odakle se polazi sa idejom. Tokom procesa dizajniranja, dizajner koristi osnovne elemente za svoj proizvod i, njihovim uklapanjam, ukrajanjem i modifikacijama stvara novi dizajn.
U predstavljanju dizajnerskih rešenja obuće primenom arhitektonskih elemenata primetićete sledeće principe: simetriju, asimetriju, odnose, kontraste, prodore, sečenja, preklapanja, kao i dekonstrukciju, futurističke oblike, krive, itd.
Ein/Tritt cipele su inspirisane origami elementima. Ovaj model cipela-sandala pokazuje kako se nove tehnologije mogu koristiti u proizvodnji ženske obuće. Naizgled ravna površina ovih cipela u originalnom pakovanju donosi kupcu više mogućnosti za oblikovanje, jer se mogu presavijati u određenim pravcima i fiksirati stranama koje se prelamaju. Videvši ovakav model, pitam se šta bi Najk ili Adidas mogli da urade sa svojom tehnologijom.
Holandska dizajnerka Marloes ten Bhömer stvara mala arhitektonska čuda u vidu obuće. To su pravi mali modni spektakli, gde se materijom stvaraju i oblikuju avangardne, apstraktne cipele. Diplomirala je u Londonu, pa se i oseća snažan uticaj londonske dizajnerske škole. Iz jedine komercijalne kolekcije koju je uradila nastali su ovi čudesni modeli. Osnovna ideja je da se iz jednog elementa, savijanjem na određenim mestima, dobije nosivi proizvod. I u ovom slučaju, origami kultura služila je kao inspiracija.
“Plastika snova” – tako bi se mogao opisati dizajn koji potpisuje studio čuvene arhitekte Zahe Hadid. Ova kombinacija arhitekture i mode daje posebnu draž, jer se prepliću organske forme sa funkcionalnim aspektom nosivosti. Kako je sama dizajnerka objasnila, ovaj model, Melissa, “prikazuje percepciju nošenja cipela u pokretu, a ne kao statički model prikazan u izlogu”.
Ova ograničena serija Zahinih cipela konačno se našla na tržištu. Kroz modelovanje i protok linija, koje su glavne odlike Zahinog dizajna, stvoren je jedan zanimljiv koncept, praktičan i opravdan čak i u očima skeptika.
Takođe, kad već govorimo o organskim, futurističkim formama, nemačka firma Cronier kreirala je model cipela upravo da bi izazvala čak i one najveće zaljubljenice u visoke potpetice. Šta bi Lejdi Gaga (Lady Gaga) rekla za ovaj dizajn?!
Nasuprot organskim formama, dizajnerka Tea Petrović je na jedan arhetipski i vrlo konkretan način prikazala svoje viđenje ženske cipele. Tea koketira sa modom, arhitekturom i umetnošću. Iz njene kolekcije od 10 pari cipela, visoka potpetica je nosilac dizajna. Dizajnerka je inspiraciju pronašla u delima pokojnog ruskog skulptora Nauma Gaba (Наум Габо), kao i čuvenog španskog arhitekte Santjaga Kalatrave (Santiago Calatrava). Rotirajući i umnožavajući 2D površine, Tea dobija 3D oblike. Cela kolekcija je uradjena u belom tonu.
U okviru poslednje zimske kolekcije modnog brenda Balenciaga, ponuđene su cipele sa arhitektonskim detaljima. Cipele su izrađene od različitih materijala – metala, drveta, plastike, itd.
Već je opšte poznato da su dame opsednute cipelama, a verujem da će i u novoj dizajnerskoj eri pronaći svoj omiljeni par.
Vladimir Paripović je ambiciozni, kreativni, komunikativni i nasmejani arhitekta koji sanja o Japanu i njegovoj kulturi, obožava Stivena Kinga i belu moku iz Starbucks-a i generiše u sebi večitu borbu između arhitekture i mode.
