U ona dva kovid-leta masovnog ludila, najviše su mi nedostajala masovna ludila – u obliku muzičkih festivala. Mnogo dobre muzike sam u poslednjih desetak godina otkrila na festivalima, mnogo dobrih muzičara sam više puta imala prilike da doživim na festivalima, mnogo puta sam sa oduševljenjem pisala o svojim dubokim senzacijama. Jedno se nije promenilo – bas otvara srčanu čakru i omogućava muzici da postane transcendetalan doživljaj. A i poneki basista. Hah.
Dakle, kasnim sa izvštajem sa Arsenal festa u Kragujevcu, jer mi izgleda treba više vremena da procesuiram doživljaj. Izgleda da me bas probio k’o što neke ljude probije promaja, pa je sve izašlo sa druge strane. A i jesam bila malo ukočena, tako celonoćni provod u poslednje vreme deluje na mene. I kao i obično, ovo uopšte i nije nikakav festivalski izveštaj, nego moji onostrani doživljaji – Arsenal iz astrala. Poslednje veče je bilo moje, zbog kraljice Konstrakte i moje stare ljubavi – Darka Rundeka. Često sam ga volela na raznim festivalima i bar tri puta na Arsenalu.
View this post on Instagram
Konstrakta je bila ono što jeste – divna, zabavna, svoja, harizmatična, očaravajuća, ispunjavajuća. Kraljica umetnica. Ona nosi zvezdu na čelu, vilinski soj još uvek sija među ljudima, zanosi ih i podseća ka čemu treba da teže. Imati svetlonošu među umetnicima, koji se uzdiže u ovakva vremena, na ovom tlu, čudo je biblijskih razmera. Obasjana sam i zahvalna.
Ali, Darko! O, Bože! Moja stara ljubav je još starija. Kao i ja. Potresno je bilo to proživljavanje. Potresno je istrajavanje starih pesama, koje su i dalje sto posto istinite. I kad on peva „pustio suze da se same sljevaju“ ne plačem ja, nego mi se suze same slivaju. Ma, mislim i da sam zajecala i zavapila u jednom trenutku, valjda kod onog „…i budi vesela/jer ljubav je/za nas tek počela…“
Ma daaaaaj! Pa to je isto kao sa EKV, već trideset godina ima „još samo paaaar/ godina za naas“. Ne mogu više da plačem po festivalima, mislim, ne mogu da ne plačem, a ne želim. Moraću da promenim vajb i da definitivno pređem na DnB, dovoljno ga već volim i proživljavam. Hm, možda je i do toga što sam prestala da se drogiram, šta znam…
Moja stara ljubav je sedi, čupavi dekica, šaman među muzičarima. Malo je poguren, ali pokreti su mu graciozni, koliko i energični, sav je kao rasplesana kornjača i čaroban je. I ne smara sa svojim edukativnim porukama, samo je provukao zdravu ishranu i veganstvo, ima vrlo suptilnu pesmicu o tome. Svirao je sa ekipom, nije bilo Izabel. Nisam imala prilike da ga posle koncerta pitam šta je sa njom, a to je zapravo, jedino što sam htela da ga pitam. I da ga zagrlim.
View this post on Instagram
I da, naravno, opet sam se zaljubila. Uvek se zaljubim u nekog na festivalima. Jednom sam se zaljubila u Stereo bananu, jednom u Lajbah i obe ljubavi su mi prerasle u ozbiljne veze. Ova je slutim, samo avantura. Naked je ime benda, ali basista mi je pohađao srčanu čakru. Nisam ostala raspamećena svirkom, ali srodnu dušu nisam mogla da ne osetim. Ma mislim, pun mi je Qfer srodnih duša, ali u procesu sam oslobađanja emotivnog toksičnog otpada i ono što mi pritiska okidače, pritiska mi okidače. Gledam, osećam, razmišljam. Shvatila sam, posle nekoliko dana. I vrlo sam zadovoljna sobom. Nemojte misliti da sam nešto bozgnašta naučila, u procesu sam i dalje. Možda ću ipak morati da odem na još neki festival, možda još ovog leta. Išla ja na Tibet, ili na Arsenal, isto mi je, uvidi i prosvetljenja samo pljušte.
Ne, ništa ne sugerišem! Ne gledajte mene, ja sam duboko zagazila. Idite na koncerte i festivale i provodite se kao normalna festivalska publika, drogirajte se i alkoholišite i smuvajte se s nekim i okačite milion fotki na Instagram, ja nemam ni jednu, totalno omanjujem kao deo sive eminencije savremenog sveta. Lepo se provedite i pišite o tome, da pročitam neki normalan festivalski izveštaj.
Ah, da, zaboravila sam Gobline. Ali, da, zaboravila sam ih.
Naslovna fotografija: instagram.com/arsenalfest
Aleksina Đorđević
