Kada se spomene Art Deco sigurno prvo pomislimo na dekorativni stil koji odoleva vremenu i nikada ne izlazi iz mode, vešto se uklapa u nove i moderne trendove i osvaja svačije srce. Art Deco se u dvadesetim i tridesetim godinama prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi raširio u industriji i zanatstvu. Ima odlike mnogih pravaca poput kubizma, secesije i futurizma. Secesija je poslednji umetnički univerzalni pravac koji je nastao prvenstveno želeći da se zanatstvu vrati njegov sjaj, da se pobegne od privremenog kiča i tako pokreće industrijski dizajn. U Francuskoj početkom dvadesetih, gde je značajno bila rasprostranjena secesija, sa svojim jednostavim linijama i jarkim bojama sežu počeci Art Deco stila. 1920. godine žene postaju slobodne da u javnosti koriste cigarete i alkohol, tako se dizajn ovog stila može naći i na pepeljarama, kutijama cigareta i upaljačima.
Empajer Stejt – nazaobilazni simbol Njujorka
Iako se ovaj stil smatrao samo za bogate ljude, sve veće interesovanje je zadobijalo i od šire publike i tako se stil izrazio u masovnoj proizvodnji u mnogim oblastima. On je prefinjen, elegantan, glamurozan, ali i vrlo funkcionalan. Predmeti svakodnevne upotrebe su odražavali veliki sjaj, jednostavnost linija i čistotu boja. Počeli su se koristiti staklo, keramika i uglačani hrom za predmete poput časovnika, ogledala i lampi.
Rustična sa modernim detaljima – poželjna kuhinja za ženu koja čak ni ne voli da kuva
Svi preduslovi za kvalitetan san
Suština Art Deco stila je u kombinovanju i uklapanju ekstremnog i suprotnog: tamno i svetlo, prave i krive linije, okrugli i kockasti predmeti, geometrijski oblici i šare. Jedan od najboljih grafičkih primera stila Art Deco jeste uvodna špica u filmskom studiju Univerzal (Universal Pictures) – planeta koja se okreće sa sunčevim sistemom i natpisom Universal koji se koristi i danas sa poboljšanom tehnikom, prateći modernu tehnologiju. Kada je u pitanju arhitektura, zgrada koja je najbolji predstavnik je svakako Empajer Stejt Bilding, najviša zgrada Njujorka napravljena davne 1931. godine.
Ideje klasičnog stila nikada ne izlaze iz mode – budite kreativni
To je prvi moderni stil koji karakterišu simetrija, pune, jasne linije i geometrijski, kao i aerodinamični oblici. Posebna pažnja se počinje posvećivati unutrašnjem uređenju prostora i to na način da umetnost poprima dekorativnu funkciju. Tako knjige na policama, kao i umetničke slike i posteri na zidovima počinju se posmatrati prvenstveno sa dekorativne strane. Industrijski materijali su neizostavni deo, ono što ga najviše odlikuje. Pored toga, umetnici i dizajneri su u Art Deco uveli elemente drugih kultura, kao što je originalna umetnost u Africi, grčko-rimski klasicizam, umetnost iz Vavilona i druge.
Akcenat je stavljen na oblike i materijale, tako da boje imaju funkciju čistog isticanja već datog oblika ili predmeta. Osnovna paleta je prilično neutralna, sa direktnim podsećanjem na zastupljene materijale – crna, bela, zlatna, srebrna, braon, a zatim se prostorija akcentovala detaljima u nijansama crvene, jarkožute ili zelene. Crvena je bila zagasita, a zelena u nijansama morske trave ili plavo-zelena. Zidovi su bojeni svetlim tonovima, ističući tako crni lakirani nameštaj i kovano gvožđe. Kauči i fotelje najčešće su tapacirane svetlim jednobojnim tkaninama, mada nije bila retkost ni tkanina sa geometrijskim dezenom. Pun efekat se postizao motivom paunovog pera ili životinjskim printom na pojedinim mestima. Tamno lakirano drvo, često stakleni stočići, i sjajne, reflektujuće površine zaštitni su znak ovog stila. Prenaglašeni detalji u jednostavnosti materijala. Osvetljenju je posvećena velika pažnja, posebno sobnoj lampi, koja treba da bude autentična i luksuzna, uglavnom pozlaćena ili stilski hromirana.
Cveće u kupatilu obavezan je detalj, prefinjeno jer to zaslužujemo
Ana Pantić je student novinarstva, multitasker i folkloraš već više od decenije. Jedino je ljudska glupost može pošteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono što uradi, voli kvalitetne ljude i lepe stvari, živi za putovanja i dobru knjigu, užasno je tvrdoglava i zato neizmerno poštuje one koji to znaju da trpe. Smatra da možemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a vodi se citatom “Be yourself. Everyone is already taken.” Oscar Wilde.
