Pretpostavljamo da će nešto nekome biti problem (ili da neće)
Ne možeš da znaš da li će se neko uklopiti u tvoju zamisao, jer si sigurna da mu nešto što je tebi potrebno neće biti nikakav problem, kao što ne možeš ni da znaš da će mu to sigurno biti problem, pa da onda odustaneš od čitave zamisli, na osnovu svoje pretpostavke. Postoji nešto što se zove neposredna komunikacija – obratiš se osobi od koje želiš neku uslugu, informaciju, pomoć, kažeš joj šta ti treba i pitaš je da li može da ti izađe u susret. Možda hoćeš da promeniš neki plan u poslednjem trenutku, ili ti je nešto sinulo – jednostvno nemoj pretpostavljati da će neko drugi to dočekati sa mrštenjem ili da će baš biti oduševljen. Pitaj, jasno, neposredno i ljubazno.
Pretpostavljamo da će rešavanje nekog problema biti preteško
Svi očekujemo komplikacije kad recimo, treba da izvadimo neka dokumenta. Unapred smo nervozni zbog čekanja u redovima i beskrajne papirologije i prosto znamo da će nam faliti jedan papir – jer to je najčešće iskustvo. Ipak, češe se događa da očekivano naporan i neprijatan posao završimo u sasvim razumnom roku, ili neočekivano lako i brzo – češće nego što se dešava da zaglavimo u nekom lavirintu administracije. Takva je situacija i sa rešavanjem raznih drugih problema – često ih rešimo mnogo brže i efikasnije nego što smo pretpostavljali.
Pretpostavljamo da drugi znaju koliko smo im privrženi
Oni verovatno znaju, ali potrebno je da onima koji ti puno znače češće izražavaš svoju zahvalnost, ljubav i divljenje, jer to hrani odnose pozitivnom energijom, toplinom i nežnošću koji su nam svima potrebni u ogromnim količinama. Ne možeš preterati sa ljubavlju i nežnošću, sigurno.
Izvor fotografija: instagram.com/whiskeyandkisses
Brankica Milošević
