Kada biste imali zadatak da napravite autoportret, šta biste prikazali, za kojom biste tehnikom posegli, koji aspekt sebe, svog lika i naličja, biste izneli na površinu? Čak i savremeni selfi, pruža velike mogućnosti samoizražavanja i samoprihvatanja. Ne morate se fotkati savršeno našminkani, uz dodatno peglanje u fotošopu. Možete napraviti selfi iz nekog čudnog ugla,potrebiti senke, kostim i rekvizite, da postignete uznemirujuć efekat koji skreće pažnju i pokreće nesvesne procene. Da li biste prikazali svoju mračnu stranu? Patnju unutrašnje borbe sa svojim demonima? Svoju nežnost i osetljivost, koja je inače skrivena iza odlučnosti i kontrole? Svoju ranjivost? Onu koju stalno pokušavate da suzbijete, a silno želite da bude prihvaćena, kao integralni deo vaše ličnosti?
Da li biste napravili autoportret sa idejom da prikažete ono što sami želite da bude vidljivo i što se sami borite da prihvatite? Jer ste mnogo, mnogo više od onog što svi mogu da vide. Više od prvog utiska, koji ostavljate na nekog ko vas ne poznaje. Više i od onog što o vama znaju oni koji vas poznaju. Više od onog što i sami znate i što želite da istražite, spoznate, integrišete?
Možda je autoportret deo odgovora na pitanje “ko sam ja?”, ili izraza svega onoga što jeste i što ste saznali o sebi. Manifest ličnosti, proglas o sebi. Izjava “jesam”, “postojim”, “osećam”, “stvaram”. Jer ono što stvaramo, dolazi kroz nas, kroz naše fizičko postojanje, koje teži da ostavi trag i svedočanstvo. Bila sam ovde, dala sam sebe – urezano u koru trajanja.
Naslovna fotografija: instagram.com/flwhrs
Aleksina Đorđević
