Ma uzalud. Koliko smo Branka i ja pokušavale da odbranimo svoje stavove logičnim argumentima, sve više su nas posmatrali kao dve raspomamljene amazonke koje oskudno obučene idu u lov na još jednu kratkotrajnu avanturu. U međuvremenu sam po stoti put izgovorila svoju čuvenu rečenicu, koju većina, definitivno ne prašta.
“I zar nije bolje da budem kvalitetno sama, unapređujem svoj život koliko mogu, nego da godinama čekam da me neko oženi ako usput ne uleti neko bolji?”
Tako je, Sonja. Izazivaj gnevnu masu.
“I ta priča oko doterivanja. Normalno da nemamo sve predispozicije da izgledamo kao Barbike, ali možemo da izgledamo makar prijatno na oko, i sebi i drugima.”
Spazih kako devojčure čvršće stežu svoje momke oko ruke. Ma nek’ ide život.
“I svaki, apsolutno svaki mladić bi voleo da pored sebe ima damu, a ne devojku iz komšiluka. Taj termin su izmislili modni urednici da uteše luzerke.”
Otišla sam pre kraja skupa davljenika, i po glavi su mi se motale reakcije koje je izazvala moja beseda. Ali, nije me bilo briga. Nisam prva počela.
Posle nekog vremena ponovo je usledilo okupljanje sa “zauzetim”, “venčanim”, “verenim”, i tako tim ljudima. Ovaj put mi nije bilo svejedno. Bio je to rođendan ćerke moje kume, i znala sam šta me čeka od svih tih ljudi – gomila pitanja: još se nisi udala? ni dečka nemaš? i dalje izlaziš? kad ćeš se uozbiljiti?
Ok mala, rekoh sebi, idemo, kud puklo da puklo!
“Ne, nemam. Čekam da se zaljubim. Naravno da ne verujem u bajke, ali ne pristajem na kompromisna rešenja – daj šta daš, da se ne baci. Ili da se ja ne bacim. Izlaziću dok sam živa, to mi je genetski. Čovek je socijalno biće, zar ne? Veoma sam ozbiljna zapravo, međutim, život cenim po tome koliko se smejem. Izabrala sam da budem srećna, i tako se ponašam. Zato će me jednog dana neko iskrenije voleti. Valjda.”
Ovaj put nisam izazvala kolektivno sažaljenje, odnosno zgražavanje, već jedan stidljivi, skoro nečujni komentar – “Blago tebi. Stvarno znaš što živiš.”
I tada sam shvatila da sam pobednik – istina, na svoj uvrnuti način. I da “to” ne zavisi od emotivnog statusa, karijere, viška ili manjka kilograma – već da si jednostavno takav. Tada sam shvatila žene koje sa viklerom idu ujutru na plažu da bi uveče imale frizuru, one koje s nalakiranim noktima ribaju tiganje, moju majku koja je izgledala kao top model dok je gajila mene i brata, jednu direktorku banke koja je krečila svoj stan… i da, između ostalog, JA imam najlepšu kosu. I tačka.
Sonja Martić je ekspert za profilisanje gradskih faca i vodič kroz ljudske klišee, flegmatična kučka sa ogromnim srcem, koja u sebi nosi neverovatan spoj patrijarhalnog i proevropskog.
