Možda je ovo čak i drzak i smeo čin, ali upustiću se analizu jedne sasvim realne, poražavajuće i brutalne činjenice koja se još uvek samo provlači kroz toliko knjiga, filmova, pesama i drugih oblika stvaralaštva. Ona se polako nazire, iskusno dozira ili samo neukusno karikira kada ljudi žele da je iskoriste kako bi narodu plasirali što nazovi jasniju, smešniju ili samo suroviju sliku i priliku jednog klasičnog Balkančine. Takođe, ova činjenica dopušta da se sa njom igrate baš kako želite, a ja ću to iskoristiti baratajući samom suštinom stvari. Iako se o dotičnom dosta polemiše, kao da su je mnogi već prihvatili, svarili ili samo pažljivo zaobišli. Ja baš nisam za to da čovek u životu ide linijom lakšeg otpora. Hajde da ovu istinu sagledamo sa više svesti i iz više uglova. Ko nije za to neka već sledeće reči, što se kaže, poljubi pa ostavi. Hvala unapred.
Kako se još uvek samo nazire o kom problemu ću polemisati, ja ću pre svega nešto važno istaći. Pod terminom ”Balkančina” ne podrzumevam sve muškarce sa teritorije Balkanskog poluostrva. Na meti su oni koji i dalje drže do svojih primitivnih i malograđanskih stavova o ženi kao jednoj zarobljenici, ugrušenoj i potcenjenoj vrsti koja kutlačom, peglom i ususivačem bolje barata nego eyeliner-om, volanom ili, daleko bilo, kreditnom karticom. Još neke od čuvenih stereotipa o Balkančinama potvrđuju i YouTube klipovi preko kojih se oni takmiče ko će svog trogodišnjeg sina naliti sa više piva. Samo neki od njih su “Beba pivopija” i “Bebe pla4e po pivo”.
Umetnost jedne žene leži u tome da izabere muškarca koji će je osvojiti. Svaka od nas je bar jednom u životu srela i želela jednog Balkančinu, a negde sam čak i čula da u životu sve treba probati. I da je tako, ja i dalje ne bih verovala u srećan kraj priče u kojoj se sve najlepše strpa na početak iste. Nema ‘leba od slatkog početka a kamoli od slatkorečivog muškarca, a to je sve što vam Balkančina, dlakavi, besni alfa mužjak može ponuditi. Sve u svemu, teoriju ”sve u životu treba probati” dobro je praktikovati isključivo u omiljenim poslastičarnicama, shopping centrima i luna parkovima. Kada nakon slatkog početka i još slađe razrade sledi onaj čuveni deo ”get ready for the best”, onda znate da se u tom muškarcu ne krije još jedna umivena Balkančina. Nije zlato sve što je slatko mada, kako to Jovan Dučić mudro zbori: ”Zaljubljeni misle da je zlato sve što je žuto”. One koje se sa dotičnim ne zadrže samo na slatkom početku, već dopuste da im se ovakav muškarac dovoljno upetlja u život i započne planiranje braka i kućice sa cvećem u kojoj trčkara petoro divne dečice, na ”get ready for the best” deo pomisliće samo nakon što se ne osvrćući isčupaju iz ovakve situacije. Sva ta sladunjava i bajkovita ideja o ušuškanom i zauvek srećnom životu nakon par meseci površne veze je klasična “razmuti pa prospi” priča.
Kako se ne bih udaljavala od teme i razvezla priču o lakomislenom stupanju u brak, vratiću se na već pomenutu teoriju o sposobnosti žene da izabere. Umetnost žene koja je pristala na odnos u kome ona sedi kući, čuva decu, meša ručak, čeka muškarca koji rasipa novac po kafanama i juri kurve u ulozi opasnog biznismena, zasniva se na fantaziji. Bez iste, teško da će bilo ko pristati na ovakav život čija je realnost suviše surova. Istina je da umetnost koja se bazira na fantazijama stvara i najmističnija, najpoznatija i najuglednija dela. Ipak, kada su u pitanju muškarci, izgleda da je sve obrnuto i zato realne i svesne žene stvaraju i najbolja dela, tj. najbolje muškarce. Naturalizmu, vrati se!
Ne, ne idem ispred svog vremena. Svesna, jaka i nezavisna žena 21. veka koja odiše stilom, elegancijom i prefinjenošću, sa lakoćom će progutati Balkančinu koji će se i dalje koprcati, pokušavajući da joj napravi dete i na taj način osigura, veže za radijator i objasni ko nosi pantalone.
Muškarac Lignjoslav bi ovoj ženi pak poslužio isto koliko i Mary Poppins torba u trenutku nemoguće misije pakovanja baš svih omiljenih krpica, a da pritom težina prtljaga ne prelazi ni mg iznad dozvoljene. Praktičan, poslušan i koristan. Da li su to jedini epiteti koju jednu ženu treba da zadovolje na njenom putu do pravog muškarca? Nikako. Lignjoslavi su totalno out ovog proleća, iako su do sada bili samo smešni i totalno nezanimljivi. Ne zna se šta je gore, Balkančina ili Lignjoslavko. Mogu samo reći da je to i dalje mrtva trka. Negde sam čula da je ovaj prvi bolji u krevetu. Neka i njima bar nešto ide u prilog.
Prototip Pravog je jedan samopouzdan i zreo muškarac sa karakterom, stavom, manirima i poštovanjem prema ženi. On je prati i sledi u svim njenim snovima, između ostalog zato što se ne oseća ugroženo ili nesigurno pored nje. Neki ljudi tako olako i površno nazivaju žene sponzorušama zato što pored sebe imaju uspešnog muškarca. Svesna sam situacije u našoj zemlji, skorojevića i telećih glavica koji svoje napumpane lutkice šetkaju ponosni i srećni kao mala deca. Ipak, imati pored sebe uspešnog, a samim tim i bogatog, muškarca koji će pre svega moći da izdrži jednu uspešnu i jaku ženu i trtiti se mlitavom dekici zarad Chanel-ove bundetine je sasvim nešto drugo. Zimska Chanel kolekcija je ionako od veštačkog krzna mada trtuljice garant nemaju pojma ni ko je Coco.
U ovom gradu i onako vlada opšti haos. Balkančine se ubiše u svojoj potrazi za jednom mladom, finom, čednom i nevinom iz dobre kuće, a sa sobom i dalje vucaraju one ispijene devojčice sumnjivog morala, svima nam se želudac prevrće i na sam pomen “silikonske doline”, gde više ni teleće glavice ne pronalaze mesto ni za jutarnju kafu a kamoli parking za Hamera. Jesu li se oni toliko, blago nama, namnožili ili ovaj grad polako okupira neka nova šabanska vrsta?
Hoće li mi neko objasniti ko su te devojke koje teatralno hodaju sa sprženim senom na glavi u gradu u kome se, posle markiranih torbetina, sve vrti oko kose? Bašte najlepših beogradskih kafića se otvaraju i o čemu bismo mi to satima i u nedogled ćaskali i raspravljali ovog proleća kada bi se ovaj opšti haos nekim čudom stišao?
Balkančine, pa da li vi to ipak nečem korisnom služite? Da ste vi meni živi i zdravi, ali negde čak i uskočite kao zanimljiva teme za razgovor. Evo ja sam priznala, a vi ste ste skenirani i prevaziđeni. Puknite.
Izvor fotografije na naslovnoj strani: tracara.com
Marija Gavrilović je devojka koja živi za skijanje, maštanje, slan miris mora i šoping. Nikada joj nije dosadno. Inspiraciju pronalazi svuda, a kreativnu energiju usmerava ka svima koji umeju da je prepoznaju. Voli penušava vina, vatru u kaminu, noć, sneg, bambuse, talase i jake mirise.
