Vrh piramide obično nosi najteže i najvrednije. Mislite o tome, jer svaki vrh ka kome krenete u podnožju ima brdo onih koji će vas spremno rastrgati iz najbolje namere dok vam budu slatkim rečima nudili i obećavali nešto što ni sami nemaju.
Svi smo mi obični ljudi. Niko od nas nije ni skroz dobar, ni skroz loš. Ja nisam videla eura od svojih pola godine rada u tom vrebačkom sistemu kuloara. Nisam se osećala kao da radim (a radila sam kao tri magarca), da imam platu i da imam prava na nju. Više sam se osećala kao budala koju neko drugi koristi, a to sam na kraju i ispala. Priznajem. Ali sam stekla sjajno iskustvo, shvatila da se takvima treba stati na kraj, rep, kako god. Da nikome ne trebate verovati jer svako gleda svoju guzicu i svoju korist, a da je vaša plata VAŠA PLATA sa kojom vi treba da raspolažete i niko drugi. Osećaj poniženja, osećaj u kome vam neko kaže ‘ti si u šoku što si ovde, ja hoću da očvrsneš malo…’ i slično je nedopustiv. Niko, nikada, to da zapamtite svi, ne može i ne sme da upravlja ničim vašim, niti da vam u glavu sipa šta treba i kako, jer svi vi koji ste otišli iz svoje zemlje uradili ste to iz nekog razloga i nije vam lako. Daleko ste vi od šoka, jer da ste u šoku ne bi se borili za sebe. A ljudi su bezobrazni i daju sebi prava koja nemaju.
Trebate znati da postoje i dobri ljudi, a da će Švaba ili bilo koji drugi domaćin zemlje u kojoj trenutno živite i počinjete od nule, biti pošteniji poslodavac, pošteniji sagovornik, iskreniji i diskretniji nego bilo koji ‘naš’. I svaki euro koji zaradite treba da je vaš i samo vaš, a da li vi posle želite da ga bacite u Rajnu, Majnu, kafanu, na skupe automobile i krpe, pošaljete porodici, to je na vama i samo na vama. Niko nema tapiju vlasništva nad vama i neće je nikada ni imati. I ne kažem da je pravilo da su naši poslodavci u stranoj zemlji svi ovakvi, ne mogu to da znam, ali gde god se okrenem slušam isto. Vidim isto. Osećam isto. Zašto onda prihvatati tako nešto? Nemate izbora. Znam, reći će mnogi. Imate. Izbor je uvek na vama, pogotovo u zemlji kao što je Nemačka i sl.
Dajte sebi zadatak. Naučite jezik. Stanite za sebe u svakoj situaciji. Poštujte sebe. Uključite se u razne institucije, postanite deo društva, radite na sebi, istražujte i upijajte sve novine u sistemu koji vam je stran. Pošaljite svoje CV-ije svaki dan iznova i iznova na sve moguće ponude za poslove koje nađete na internetu, a šaljite i one samoinicijativne. Vaši podaci ostaju u bazi, vaše ime će negde nekome zasvetleti u nekom trenutku, a najbolje od svega, dobićete uvek odgovor od svakoga i naučiti nešto novo. I reći ću vam samo jednu stvar, lepši je osećaj i mnogo veći i važniji vama lično, kada odlučite, presečete, zveknete šakom o sto i pokažete da ako vas neko drugi ne poštuje, vi sami sebe poštujete i da vas više nije briga šta ko ima za reći i kako. Onaj ko vas voli podržaće vas uvek i u svemu, a onaj ko voli samo sebe gledaće kako da vas iskoristi. Onaj ko vas poštuje saslušaće vas i dati vam priliku da se pokažete i dokažete, a svojim osobinama i radom penjaćete se stepenicama koje vam nisu ni bile vidne dok ste tumarali izgubljeni okolo novim svetom.
Suviše realnosti?!
Nije to ništa…tek ću da vam pišem o realnom životu.
Izvor fotografija: kurir.rs, blog.sljaka.com, verbalisti.com, ne.rs
Maja Wu
