Ne sećam se kada sam tačno zavolela Barselonu. Platonski prvenstveno, izdaleka, dosta pre nego što sam tamo prvi put otišla. Kakav je to grad! I na moru, i među brdima, i arhitektonski, i umetnički, i sportski, i putnički… tamo sam našla sve što sam zamisliti mogla.
Na kraju Las Ramblas ulice – dokovi
Između prvog i drugog našeg susreta prošlo je ravno 15 godina. Nisam sigurna koliko se Barselona za to vreme promenila, ali ja jesam, značajno. Ipak, i drugog puta sam bila apsolutno oduševljena ovim gradom. Možda još i više. Drugog puta sam u njemu boravila 11 dana i 10 noći, u samom centru, na pešački domet od svih tačaka mog interesovanja. Taj pešački momenat je uvek presudan u mojim planiranjima. A ovog puta sam se pripremila detaljnije nego ikada pre.
Na dokovima
U odnosu na poziciju smeštaja grupisala sam ono što želim da obiđem prema udaljenosti izraženoj u minutama hoda. U tome mi je prilično pomogla knjiga “Vodič kroz Barselonu”, sa nabrojanim znamenitostima po delovima grada, sa idejama kojim redom i trasama povezati neke od njih, sa savetima poput kojim danima i u koje vreme se aktiviraju svetlosni i muzički efekti na fontani ispred Nacionalnog muzeja Katalonije, u kojim restoranima za koliko novaca ćete pojesti najukusnije specijalitete, radna vremena i cene ulaznica za izložbe, muzeje, galerije, kako da izbegnete gužve za kupovinu karata, i još mnogo sjajnih informacija koje možda ne biste našli ni na internetu.
Luka za jedrilice
Bio je oktobar 2012-e, Jasmina i ja smo do Barselone stigle avionom iz Budimpešte, što je tada i sa transferom do aerodroma, bila najpovoljnija opcija. Zatim smo se autobusom prevezle do samog početka čuvene pešačke ulice Las Ramblas, i dalje smo njom, za desetak minuta hoda, stigle do stana.
Šetalište pored mora
