Svi smo svesni da nekada, pri samom pomenu određene stvari ili radnje, svi pomislimo na dete koje u njoj uživa, srećno i puno sebe, znajući da je to njegov posao, pa se samim tim i suzdržavamo u sopstvenom konzumiranju te “dečije radosti”. Iskoristite ovu listu kao znak da niste jedini koji žele da se vrate u te bezbrižne dane.
Čokolada
Ako rešimo da se okrenemo činjenicama, za nas bi najvažnija bila ta da čokolada svojim sastojcima izaziva lučenje serotonina – prirodnog hormona sreće. U svakom slučaju, čak i bez ovog saznanja, prvenstveno iz svog primera znam da retko šta može da smiri i usreći kao štanglica čokolade. Dobro, u mom slučaju to može da bude i par cipela vrtoglavo visoke potpetice ili sjajan koncert. Ali čokolada je ta koja je uvek tu, pri ruci. Čokolada uvek, pre svega i bez ikakvih dodatnih objašnjenja.
Diznijevi junaci
Neka svako bira svog favorita. Moj je oduvek bio Vini Pu (Winnie The Pooh). Kada smo mali, ne budu nam sve stvari jasne iz prve. Ali kako više puta gledamo, svaki put otkrivamo nešto novo. To je čar ovakvih crtanih filmova. Dozvoljavaju ti da vremenom upotpuniš sliku. Gledaju ih deca, kao i roditelji sa decom, bake i deke sa unucima – dakle gledaju se familijarno. A nisam ni primetila da se ikada iko buni, u kojem god periodu života da je.
Ljuljaške
Nije li se mnogo puta desilo da smo uz mlađeg brata, sestru ili dete kao opravdanje pokušali da se smestimo na ljuljašku, ali nismo mogli da stanemo u nju? Ja čak i nemam opravdanja, samo nađem prazno igralište, a nekim čudom se potrefi da će i drugarica da mi se pridruži u uglavljivanju u ljuljašku. Da li svi osećamo kao da letimo, da smo visoko iznad svih briga i problema, ili je samo zabava u pitanju? Iz pouzdanih izvora znam (a ni oči me ne varaju, verujte), da deca više koriste ljuljaške, samo jer za njih ne postoji nikakva prepreka, ali ih ne vole više od odraslih, to je sigurno.
Zimska čarolija
Koliko deca vole grudvanje, valjanje u snegu, Sneška Belića, a pogotovo sankanje, toliko i oni malo stariji vole da im u tome pomognu. Noćno konzumiranje zimskih čarolija posebna je disciplina za “stariju decu”. Kada smo bili mali, čim otvorimo oči trčali bismo na obližnji brežuljak, upakovani stopostotno, sa sankama, a u novije doba sa “kliskom” u rukama. Dok nas potpuno mokre i iscrpljene roditelji doslovno ne uvuku u kuću, zabava nije prestajala. Danas, čekamo da padne mrak, da roditelji pokupe svu decu, ne upakujemo se jer, Bože, mi smo otporni na sve i odemo u najzabačeniji kraj bez kliska i ostale opreme. Dovoljno nam je samo da smo svi tu, u toj atmosferi, pa ponekad se “rodi” i koji Sneško.
Druga opcija su ponovo mlađi, koji nas mole da ih sankamo, nađemo šargarepu i lonac za Sneška ili jednostavno budemo tu. U svakom slučaju, ne odbijamo.
Baloni
Oni najobičniji, jednobojni. Gomila njih. Zamišljam sebe na podu, okruženu tim šarenilom. Baloni imaju tu moć da nas sve, na neki neobičan način, učine srećnim. Znate one situacije kada dele balone na ulici? Uglavnom ih daju deci i vi to znate, ali svaki put baš slučajno prođete tik uz njih, jer je baš tamo ono što vas zanima i ono zbog čega ste vi ustvari tu. A teta što deli balone, dok ih još ima petnestak kod sebe, deli ih ko od šale, sa osmehom i pokojom lepom rečju. A kad ostanu dva, tri? Nije ni njoj svejedno.
Bejbi šampon/kupka
Svi volimo da mirišemo kao bebe i imamo isto tako mekanu kožu i kosu. Još ako to upotpunimo mlekom za telo i puderom- “Koža meka kao bebina guza” (najčešće upotrebljavana rečenica u reklamama za gorepomenute proizvode)
Znači, uđeš u parfimeriju, uzmeš šta ti treba, a ispred prodavačice par puta spomeneš neko dete, mlađeg brata, sestru, dete najbolje drugarice ili pak tvoje rođeno jer, podrazumeva se, ti to ne kupuješ za sebe.
“Ne ljuti se čoveče”
Možda će uz koje pivo i muziku izgledati malo drugačije nego kada smo bili deca, ali uvek ćemo voleti ta okupljanja uz društvene igre. Jeste da su izlasci češći, ali svima nam nekada treba opuštanje, kućna atmosfera, u krugu najbližih prijatelja. Bez obzira na godine i broj ljudi, bez partije “Ne ljuti se čoveče”, “Twistera”, a u novije doba “Cugopola”, ovakve večeri ne prolaze.
Pucketanje omota
Za šta se uhvatite i pre nego što isprobate svoj najnoviji komad bele tehnike? Po principu “ko prvi omotu, njemu omot” grabim i histerično počinjem da puckam balončiće. Svi ostali ukućani su tu, polako otvaraju kutiju koju sam ja već “rasčerupala”, zajedničkim snagama iz nje vade televizor, zagledaju, pale, menjaju kanale, oduševljavaju se tim tonom i kvalitetom slike. Da nemaju uši, smejali bi se oko glave. Da vam otkrijem tajnu?
Svi su za sve koristili samo jednu ruku. Ova druga im je zauzeta ležernim pucketanjem omota, koji nisu mogli da zaobiđu dok su oslobađali novi TV. Dohvatili su se tih balončića usput, iako oni to stvarno nisu planirali.
Dunja Bajić je u stanju da nađe inspiraciju skoro u svemu. Pored muzike i voljenih ljudi, moda je čini najsrećnijom. Voli citate i često se vodi njima. Coco Chanel joj je do sada rekla najviše korisnih stvari.
