Moda je termin koji generalno vezujemo za lepotu, slavu, glamurozan način života i novac. Nekada je bila dostupna pojedincima, a danas je postala pristupačna skoro svima. Proizvodnja je sve obimnija i brža, dok su cene sve niže, a kvalitet lošiji. Za proizvodnju jednog komada odeće treba mnogo truda, ali retko ko govori o tome da je to moguće zahvaljujući angažovanju dece koja za mizerne nadnice beru pamuk ili eksploatacijom kreatora, šivača, modela, prodavaca… Mlada kreatorka Bojana Drača, čiji rad počiva na principima održive mode, pokušaće da na masterklasu 6. oktobra u Beogradu odgovori na pitanja šta stoji iza ovog fenomena, koliko znamo o poreklu naše odeće i da li treba da počnemo da menjamo naše navike radi drugih ljudi, planete ili našeg zdravlja.
Masterklas je deo pratećeg programa ovogodišnjeg festivala Belgrade Design Week 2014, a održaće se u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom unutrašnjih poslova. U okviru DesignLabs programa, Bojana će održati i radionicu.
Modna industrija godišnje na globalnom nivou obrće desetine milijardi evra, pa ne čudi što ima ogroman uticaj u današnjem svetu. Moda utiče na široku populaciju, medije, zapošljava veliki broj ljudi, a konzumira je još veći broj.
– Za mene je moda vrsta umetnosti i tako treba da je tretiramo. Ona ne sme biti nešto prekopirano, jeftino, nošeno jednom i bačeno. Važno je da se rad na nekom komadu odeće prepozna i ceni, da se vežemo iz nekih razloga za taj komad i da na kraju kada se istroši razmislimo da li je moguće da mu damo ”drugi život” pre nego što ga bacimo nazad u prirodu, kaže Bojana Drača.
Međutim, modna industrija ne odslikava samo sjaj Holivuda. Ako uzmemo u obzir zagađivanje životne sredine, prinudni i slabo plaćen rad, tone bačene robe svake godine vrlo brzo zaboravljamo glamur sa crvenog tepiha i savršena lica sa reklama.
– Mislim da je veoma bitno da prvo informišemo i edukujemo potrošače. Sledeći korak bi bio da pronađemo načine da promenimo njihovo ponašanje. Masterklas u Beogradu će obuhvatiti oba koraka. On nudi informacije i uvid u tekstilnu proizvodnju kroz ceo lanac snabdevanja, kao i neka rešenja iz perspektive jednog modnog dizajnera. Učesnici masterklasa će moći da čuju neke činjenice, rešenja i mnogo pitanja na koja modna industrija još uvek nema odgovor, ali koja uvek mogu da dovedu do interesantne diskusije. Mislim da je BDW dobra prilika za razmenu znanja i ideja, smatra Bojana.
Iako se modni trendovi menjaju tako brzo da čak ni najveći entuzijasti ne mogu da ih prate, zahvaljujući održivosti moda je opet dobila na značaju. Ljudi u Evropi za sada kupuju održivu odeću uglavnom u Danskoj, Holandiji, Nemačkoj i Švajcarskoj. Kupci su ljudi koji imaju novca, ali im je isto tako važno da kupe nešto kvalitetno sa transparentnim lancem proizvodnje.
– Moj cilj je da održivost potpuno integrišem u modu. Nadam se da će jednog dana celokupna moda biti održiva i da nećemo morati da dodajemo posebne prefikse zelena, eko, bio… Svi ti prefiksi imaju negativnu konotaciju. Trenutno sam zaokupljena idejom transparentnosti i održivosti mode. Moj poslednji projekat je ženska kolekcija SS15 pod nazivom “Out of Place”. Nastala je upotrebom “zero-waste” tehnike, što znači da prilikom proizvodnje nema apsolutno nikakvog otpatka materijala. Princip održivosti sam primenila i na kolekciju “Heroine”, koja je izrađena od recikliranog poliestera. Sponzorisala me je kompanija Singteks (Singtex) iz Taivana koja ima patent za proizvodnju materijala iz taloga kafe i plastičnih boca. To je potpuno nova tehnologija, koja proizvodi materijale budućnosti sa specijalnim osobinama, ističe Drača.
Modna industrija u Srbiji je svedena na to da visokokvalifikovana radna snaga, koje je sve manje, jer se više ne ulaže u obrazovanje ovakvih obrazovnih profila, u stvari, radi isključivo lon poslove po niskoj ceni. Iako je iz Srbije, Bojana je završila studije modnog i tekstilnog dizajna u Ljubljani, a master studije na fakultetu i institutu ESMOD u Berlinu.
– Živela sam u Srbiji dok sam išla u osnovnu školu. Radujem se što ću se vratiti posle dužeg vremena, videti prijatelje, uživati u gradu i, nadam se, upoznati nove ljude koji imaju ista interesovanja kao ja. Mislim da Srbija ima mnogo toga da ponudi kada je reč o kreativcima i realizaciji samih ideja, kaže Bojana.
Studije su joj pružile uvid u osnove održivosti kroz brojne radionice, saradnju sa stručnjacima i razna predavanja. Bojana od tada teži da proširi svoje znanje i primeni ga u stvarnosti kroz njen brend “Farrah Floyd”.
– Ja mešam boje i teksture pokušavajući da stvorim oblike koji će se odgovarati ženskom telu, bez razmišljanja o trendovima i tradicionalnim koncepcijama. Sve mustere sečem u oblik pravougaonika, a zatim ih uklapam u 3D forme pomoću različitih tehnika. To je veoma zabavno. Najdraža mi je verovatno instalacija “Seobe ” (Migrations), jer je veoma lična, a morala sam da kombinujem različita sredstva kako bih se izrazila. Omiljene su mi mušterije koje kupuju moje proizvode zbog njihovog dizajna, ali i zato što znaju da tom kupovinom daju mali doprinos menjanju sveta, zaključuje Bojana Drača.
