Da li prepoznajete ovog čiku bez kose? Ako ne, verovatno niste gledali jedan od najinspirativnijih flimova 2008. godine, “Berlin Calling”, koji je ovog, moglo bi se reći underground DJ-a i producenta lansirao u rang headliner-a festivala i masovnih žurki.
Ali, ko je taj čika koji će, između ostalog, prvi put nastupiti u Srbiji u julu ove godine na Exitu?
To je nemački tehno producent Paul Kalkbrener (Paul Kalkbrenner), najpoznatiji po gorepomenutom filmu i po singlu “Sky and Sand”. Odrastao je u izolovanom Istočnom Berlinu, a pad Berlinskog zida doživeo je sa 12 godina. Nekoliko godina kasnije počinje njegova producentska i DJ karijera, i počinje da pušta muziku po klubovima u Lajpcigu i Berlinu. Kako je usavršavao veštine DJ-inga, odlučio je da želi da pušta isključivo svoje produkcije, i ta ideja je dovela do današnjeg stadijuma, gde Kalkbrenner više nije DJ u klasičnom smislu – već muzičar i live act, kako ga i reklamiraju na festivalima.
Nakon nekoliko godina DJ-inga po Nemačkoj, 1996. kupuje svoju studio opremu za produkciju. Narednih godina radi kao urednik i producent za razne televizijske kanale kako bi podržao svoje producentske napore. Njegovi prvi singlovi objavljeni su 1999. godine za berlinsku izdavačku kuću BPitch Control, i nedugo zatim stiče svetsku slavu i kreće da pušta po klubovima po celom svetu. 2004. izdaje već treći album pod nazivom “Self”. 2005. izlazi njegov najpoznatiji singl pre “Berlin Calling”-a, “Gebrünn Gebrünn” koji postaje krosover hit.
Berlin Calling
Sinopsis: Berlinski kompozitor elektronske muzike Martin, poznatiji kao DJ Ickarus, je na turneji sa svojim menadžerom i devojkom Mathilde. Oni idu iz kluba u klub širom sveta, gde pritom treba da objavi svoj veliki album u datom roku. Međutim, svi planovi padaju u vodu nakon što Ickarus završi u bolnici na odeljenju psihijatrijske klinike zbog prekomerne upotrebe droge posle svirke.
Početkom 2006, nemački režiser Hans Šter odlučuje da kontaktira Paula u vezi saradnje na filmu. Hansova želja je bila da prikaže život berlinskog tehno muzičara i njegove uspone i padove, kao i nedaće sa drogom, a Paul je trebalo da komponuje muziku za film. Nakon upoznavanja, razmenjivali su ideje i zamisli, i ubrzo počinju da rade na nacrtu scenarija. Hans je ubrzo shvatio da Paul ne bi samo trebalo da pomaže oko muzike, već da je on savršen čovek i za glavnu ulogu. Kalkbrenner pristaje bez razmišljanja i nekoliko godina kasnije film stiže u bioskope u Nemačkoj (gde se i dalje prikazuje) i na razne festivale, a sledeće godine i u ostale evropske države.
Međutim, DVD izdanje 2009, zajedno sa saundtrekom, prestavlja Paula široj javnosti širom planete, što ga je bez sumnje gurnulo jedan ogroman korak napred. Nedugo nakon opšteg uspeha filma, Kalkbrenner kreće na svetsku turneju i nastupa pred, za njega, nezamislivim brojem ljudi.
Petnaest velikih koncerata sa njegove turneje snimljeno je uz pomoć 8 kamera u isto vreme i spakovano u dokumentarac, objavljen krajem prošle godine pod nazivom “Paul Kalkbrenner 2010 – A Live Documentary” i prikazuje neverovatno ludu atmosferu na njegovim žurkama.
Paulov zvuk se može opisati kao ne toliko melodičan minimal tehno sa dosta ponavljajućih elementa, koji ipak iznenađujuće dobro grade tenziju i vode densflor do delirijuma.
Za početak juna najavljen je i novi album “Icke Wieder” za koji Paul kaže da će obilovati “zrelijim” zvukom i da “neće biti pevanja”.
Svakako da jedva čekamo da vidimo šta nam je spremio, a pogotovo uživo, jer će se Paul Kalkbrener domaćim slušaocima predstaviti 10. jula na Dance Areni u okviru festivala Exit u Novom Sadu.
Zanimljivosti:
Paul je inače veliki fan fudbala, i za vreme svetskog prvenstva nije imao nastupe. Kupio je zastave svake od 32 zemlje učesnice SP, koje je kačio levo i desno od televizora. (Verujem da se nije lepo proveo dok je srpska zastava stajala pored ekrana!)
U jednom intervjuu dao je zanimljiv odgovor na pitanje: Šta ste prvo uradili nakon pada Berlinskog zida?
“Ćale me je odveo u MekDonalds, imali smo nemačke marke ali samo jednu ili dve,Big Mek je koštao tri i po, tako da smo uzeli po hamburger. Sećam se da sam odneo papir u kojem je bio umotan kući.”
