“Kevo, ćale, ovo je moj dečko. Znam, niste očekivali ovo od mene, ali, tako je kako je, i ja ga volim. Kao što vidite, drži se dobro, a i mlad je duhom, baš smo pre neki dan gledali “Maratonce”. Mama, šta ti je, hoćeš čašu vode? Inače, rešili smo da živimo zajedno… u njegovom saloncu, naravno. Jesam li rekla da me njegova unučica obožava? Ćale, šta je sad? Ćale, nemoj harpun molim te, ispašće da smo neki divljaci! Čovek je zaboravio da ponese nitroglicerin, zar treba na duši da ga nosimo?”
Uzalud. Matori je ipak do’vatio svoje noževe za lov, keva je pala na stolicu, a moj izabranik je krenuo da beži glavom bez obzira i naleteo na Milku. Milka ima problem sa nepoznatim ljudima, i dohvatila ga je za nogu, i to baš onu što je operisao kuk pre mesec dana. I dođavola, koji se još pas zove Milka, to samo mojoj majci može da padne na pamet!
Otprilike bi to ovako izgledalo… saopštenje roditeljima da imam koju deceniju starijeg “frajera”. Je l’ sam ja to upravo lanula da (između ostalog) imamo harpun u kući? Omg, tek će me sad tipovi posmatrati kao frika.
Elem, ovih dana se tema “Riba & najmanje duplo stariji tip” nešto često provlači, što kroz medije, što kroz priče iz komšiluka. Do pre izvesnog vremena, ovakva simbioza je bila najstrašnije anatemisana, osim u slučaju Laze i Lenke, jer su bili face i velikomučenici u svojoj ljubavi, međutim, došlo i to doba da mora naveliko da se uvažava sve što čoveku nije strano, makar bilo izopačeno.
No, krenimo redom.
Da bi se shvatio ovaj fenomen, koji, ruku na srce leži samo Hju Hefneru, treba živeti u duhu vremena, a to sa mnom nije slučaj, pošto se ne uklapam u profil: roditelji su mi i dalje u braku (jest’ da se jure crevom za vodu po dvorištu i kad su u svađi prepucavaju pisanjem flomasterom po zidu kupatila, al’ moji su i moram da ih prihvatim), nikad se nisam drogirala, i ne bih znala ko je Lady Gaga da omiljeni mi Loco bend ne izvodi njene pesme. Ali, to ne sme da me spreči da pokušam da shvatim.
Svaki put kad skapiram da me odmeri neka matora drtina, ja u svojoj glavi stvorim sliku: keramička vilica, verovatno sive desni od pušenja ili čega već, čuka ili bubrezi ozbiljno ugroženi, emotivni status: udovac, razveden ili u tzv. formalnom braku, radni status: penzioner. Još kad mi onako ironično bezobrazno (u njegovoj glavi jebozovno) podigne obrvu i šatro šmekerski šmekne, zažalim što nemam neku lopatu na rasklapanje u tašni da ga zveknem po izlapeloj tintari.
Ok, Martić, zauzdaj fantazije, i pokušaj da shvatiš – ne mora to nužno da bude loše, ima parova koji se zaista vole, uostalom, sigurno je i tebi neki senior dobar frajer. Zapravo, samo jedan… dva metra i dve tone, levo oko blago u stranu, kriv nos, jake čeljusti, stomak kao bojler, glas koji grmi, ah, Žerar Depardje! Postao je moj arhetip sa ulogom u “Siranu”… vrtim slike po Google-u, da, iako plav, stvarno je frajerčina, međutim… kako se pojavljuju skorašnje slike, moje impresije splamsavaju – ipak je ostario. Pokušavam da zamislim nekog ko izgleda kao Žerar, a zeza se i razmišlja kao neko par godina stariji od mene, međutim, misao je ista: da, privlačan je, ali za svoje godine, ne i moje.
Da ne budem jednosmerna, pokušavam da zamislim šta devojku može da privuče kod mnogo starijeg tipa (razmatram razliku od recimo tri decenije, ispod se vodi kao cool). Ok, iskustvo, nije napaljeni klinac, zna kad i kako, pruža osećaj sigurnosti i zaštićenosti, razume bolje od roditelja i vršnjaka… iz pozicije mlađe osobe i nije tako strašna stvar. A onda se stavljam u ulogu starijeg i biva mi jako loše. Na stranu to što je zamišljeni muškarac imao 30 kad se njegova zamišljena partnerka rodila – sa 36 svakako nije odmeravao klinke koje kreću u školu. Grozno mi je od pomisli, kako ta X osoba koja nije ostvarila uspešnu zajednicu sa nekim svojih godina pokušava to da pruži nekom ko nije prošao ni “dečje bolesti”. I koliko treba biti sebičan za to. Unapred znaš gde će taj neko da se slomi i kako da manipulišeš. Sledeća misao koja mi se nameće je strah od smrti. Imaš još koju aktivnu godinu pred sobom, i ima li boljeg eliksira mladosti od sveže krvi koja ti na trenutak daje osećaj besmrtnosti (u Starih Grka je razlika od 40 godina bila svakodnevnica)?
Ova tema je drmala moraliste i moderniste prethodnih meseci. Venčalo se dvoje poznatih ljudi, a razlika između njih je oko 30 godina.
“Kako ga nije sramota, otac može da joj bude, bolesnik jedan?”
“Alo bre kompleksaši, pustite ljude da žive, ljubomorni ste i zavidni, gledajte svoja posla!”- bili su neki od najčešćih komentara. Prašina se ubrzo slegla, da bi se potom digao šljunak. Jedan pomalo zaboravljeni celebriti par je saopštio da se razvodi. Razlika između njih, tri banke, kakve li slučajnosti. On je potvrdio da je ona inicirala razvod, kao i to da je dosta učinio za njen razvoj, od putovanja do posla, što je ona zaboravila kada su beneficije nestale.
“Tako mu i treba, deda jedan, kako je samo perverzno gleda na slici!”- komentari čitalaca su svakako ono zbog čega treba čitati vesti preko interneta.
I ma koliko se ja trudila da budem neutralna, moderna ili šta već – ok, neka drugi furaju, nemam ništa protiv, ali seniori, što dalje od mene! Normalno ili bolesno, ne zanima me, imam pravo da mi to bude odbojno, isto kao što mi je odbojno da idem na Exit (i tamo bi mi bila potrebna lopata na rasklapanje).
P.S. Nije valjda da ima još neko ko veruje da Hju zaista kreše one zečice?
Sonja Martić je ekspert za profilisanje gradskih faca i vodič kroz ljudske klišee, flegmatična kučka sa ogromnim srcem, koja u sebi nosi neverovatan spoj patrijarhalnog i proevropskog.
