Veruješ da moraš da budeš jaka i ako si sada slaba, to treba brzo da prođe, a zatim kao da ništa nije ni bilo. Ali bol ostavlja trag i potrebno je ozbiljno vreme da stvarno ponovo budeš dobro. Potrebna je i ozbiljna pomoć. Ako si ozbiljno rešena da ponovo budeš dobro, ne trudi se da oteraš bol i da se što pre vratiš u igru, nego pronađi dobrog terapeuta. To nije samo za ludake, to je za svakog ko oseća da nije dobro i ko želi da temeljno radi na tome da mu bude bolje.
Proces uvida do prihvatanja, od mentalnog i intelektualnog preko emotivnog, do integrisanja u svoj način života, jeste proces isceljenja i ozdravljenja, a on traje. Uporedi to sa izlečenjem od neke teške bolesti. Nije dovoljan zahvat, mesec dana terapije i kraj. Potrebne su godine. Za to vreme si sve manje bolesnik, dugo si rekonvalescent, da bi na kraju ponovo postala zdrava osoba.
Dok se oporavljaš, bolje ti je nego što ti je bilo. U smislu da se momenti slabosti i očajanja pojavljuju u sve dužim intervalima i da sve kraće traju. Kad se pojave međutim, intenzitet je isti. To znači da još nisi ozdravila, da još nisi dobro, ali da si bolje. Počneš da ceniš periode u kojima se ništa ne dešava, kao periode stabilnosti, između dve crne rupe. Počneš da ceniš to što je od poslednjeg pada u očaj prošlo više od mesec dana i što ti se glava razbistrila posle samo tri dana, jer te pre toga očajanje gutalo bar dva puta mesečno po nedelju dana. Počneš da se raduješ kad shvatiš da ti već mesecima nije bilo tako loše i da je ovog puta nalet beznađa prošao za samo jedan dan.
