Pravilna ishrana u trudnoći važna je kako za majku tako i za bebin rast i razvoj. Već u savetovalištu za trudnice obavezno se meri težina pre i posle trudnoće, a dostupno je i savetovanje u vezi sa pravilnom ishranom. Obično se ishrana prilagođava svakoj budućoj majci posebno. Takođe, posredi nisu nikakvi posebni režimi osim ako ne postoji zdravstveni poremećaj koji mora da se drži pod kontrolom (dijabetes ili predijabetično stanje, povišeni pritisak, nevolje s bubrezima).
Dakle, dijeta koja se preporučuje trudnicama zapravo je zdrava ishrana koje bi svi trebalo da se pridržavamo. Sastoji se od zdravih namirnica kao što su voće (svih vrsta), povrće, žitarice, mleko i mlečni proizvodi.
Voće – uzima se najviše 200 g kao doručak ili užina
Povrće – kuvano ili u salati, što raznovrsnije i po ukusu
Žitarice – kukuruzno brašno, crni hleb, integralne pahuljice, kaša
Mleko i mlečni prozivodi – preporučuje se jogurt, mladi sir i mleko
Meso – izbegavati suhomesnate prozivode, kobasice, već uzimati nemasno meso i ribu
Jaja – oprezno, zbog holesterola, ne više od četiri nedeljno
Slatkiši – uzimati u malim količinama, izbegavati med jer je težak za stomak
Začini – voditi računa o soljenju, jer se veoma lako pretera, a može da bude loše za krvni pritisak
Obroke bi trebalo rasporediti u tri glavna obroka i dve užine. Uzimati redovno vodu i blago zaslađene biljne čajeve. Umesto kolača i slatkiša dopuštena je jedna kockica crne čokolade ili šaka suvog voća. Na kraju trudnoće težina ne bi trebalo da prelazi 10 kg u odnosu na početnu.
Dijeta u klasičnom smislu nije poželjna, osim u slučaju da buduća majka mora da se bori sa zdravstvenim problemima kao što su: dijabetes, gojaznost, povišeni pritisak, zatvor, malokrvnost. U tim slučajevima neophodno je savetovati se sa nutricionistom ili lekarom, ali trudnicama se ne preporučuje da same određuju strožije režime ishrane.
Trudnička glad (food craving) trebalo bi da se drži pod kontrolom. Najbolje je prepoznati koje vrste namirnica buduća majka želi i zameniti je prigodnom zdravom hranom. Na primer, ako želi kiselo, bolje je popiti limunadu nego teglu krastavaca. Nije rešenje u tome da se trudnici ograniči hrana koju zahteva, već je neophodno glad toliti postepeno kroz manje količine.
“Jedeš za dvoje” velika je zabluda. Majci posle porođaja neophodno je tek oko 350 kalorija viška. To se lako nadomesti mlekom, jogurtom (oko pola litra dnevno). Trebalo bi da se uzima mnogo tečnosti, nemasna hrana i bez jakih začina. U slučaju napada gladi, užinati bademe, krišku integralnog hleba, voćku ili čašu manje masnog jogurta.
Neophodna je umerenost, kao i u svemu. Redovni obroci i posebna pažnja u slučaju drugih zdravstvenih tegoba. Gojaznost će postepeno da se topi, a najviše kilograma gubi se posle pet do deset meseci od porođaja. Fizička aktivnost i lagane vežbe mogu da počnu već posle četvrtog meseca, ili šestog posle carskog reza.
Kad je ishrana posredi najbolje da što manje izmišljate na svoju ruku, već da uvek proverite sa lekarom koji vodi trudnoću.
Mila Popović-Trifković je pedijatar u penziji. Živi u Zemunu i veruje da je najbolje lečenje – prevencija.
