Jednom u životu se dešavaju neke stvari, ali kao i sve, moralo je jednom da prođe, jer ništa ne traje večno. A mislila sam da ćemo mi potrajati. Znali smo se iz kraja. Proganjao me je jedno godinu dana, znao je svaki moj korak, znao je sve o meni. Bilo mi je simpatično to njegovo cimanje oko mene, mislila sam kad budem bila sa njim da ću mu dosaditi, u fazonu – dobio je šta je želeo i to je kraj priče.
Bio je stariji od mene, razumniji, ali bio je klošar. Dečko iz kraja. A ja nisam bila u tom fazonu. Smirena devojka, iz dobre porodice, koja je jurila svoje snove. Smuvali smo se. Bio mi je sve. Najbolji drug, prijatelj, brat, pa tek onda dečko. Bila je to veza iz snova. Neko ko sanja da ima nekog takvog pored sebe. Nikad nisam ni sanjala da ću doživeti tako nešto predivno sa tako malo godina. Nisam ni tražila, nisam ni htela, da se vežem za nekog, znajući da svemu dođe kraj, kad-tad.
Ali sa njim nisam imala takav osećaj. Delovalo je sve kao u bajci. Bio je moj, a ja njegova. Zapravo, niko nije mogao da nas zamisli razdvojene.
Šta god da mi je trebalo u bilo koje doba dana i noći, on je bio tu. Trpeo me je. Znajući sebe, teška sam kao crna zemlja, mislila sam da će me oterati u … , tamo gde mi je i mesto. Ali ne, bio je moj život. Zapravo, sve ono što ja nisam. Bili smo jedno. Jednostavno. Bukvalno. Noći provedene u razgovorima, a dani u njegovom zagrljaju. Znao je kako da me smiri, znao je kako da “barata” mnome, sve je znao. Poznavao me je bolje nego ja samu sebe. Ali trpeo me je. Imam osećaj da me je želeo iz dana u dan, da me je sve više voleo iz minute u minut. Teško je rečima objasniti to. Teško je rečima objasniti te emocije, te poglede, taj osmeh i tu radost. Ne postoji. Ko ne doživi to, ne zna šta je ljubav. Ali došao je kraj. Glup kraj, neka banalna sitnica koja nas je uništila. Odvojila na pola. Naša veza je trajala pet godina. Ali naša ljubav i dalje traje. Iako ga nisam videla godinu dana, zapravo od našeg raskida, ne postoji dan da ne pomislim na njega, ne postoji ni jedna zimska noć da me ne podseti na njega. Naše pesme, naša mesta, našu ljubav ne moze ništa da zameni. Nikada i neće moći.
I dan danas svi kazu: “On nije on bez tebe i ti nisi ti bez njega”. Svi su nas znali, niko nije mogao da veruje da dve potpuno različite osobe mogu da se toliko vole, da budu jedno. Naše ulice su sada prazne, naše noći i dani su sada glupi bez nas, ali život je to. Jednom iskreno voliš i nikada više. A šta posle toga? A posle toga ništa drugo nema smisla.
Izvor fotografija: Doktoronline.info, Najboljamamanasvetu.com
Zvončica je jedna mala plava koja je previše emotivna.