Ne znam za vas, ali ja sam oduvek volela Ameriku. Onu njihovu božićnu euforiju, Hallmark-ove izmišljene praznike da bi se uzelo što više novca, savršene tržne centre u kojima možete da kupite apsolutno sve što zamislite u tom trenutku bez čekanja da odete do obližnjeg nam Beča, da vam tetka iz Frankfurta donese, ili što je najgore – da čekate nekoliko nedelja da stigne u poštu pa još platite basnoslovnu carinu sa još većim shipping-om. Ono što sam ja videla od Amerike jeste, pa sad mogu da kažem – taman da ostanem pri svom stavu savršene države.
Getty centar
LA, kao moj omiljeni grad, Majami kao mesto za lude izlaske, Njujork kao nešto totalno haotično, Čikago kao mirnija i meni omiljenija varijanta Njujorka, San Dijego kao savršeno mesto za život – to bi bilo to. A onda tupo i grubo prizemljenje. Posle savršenih nekoliko dana u LA-u, našla sam se u jednoj američkoj zabiti, sticajem okolnosti. Nema nijednog jedinog solitera! Kuće… Pa kuće su, kako da vam dočaram… Izađite u dvorište ili obližnji park, pokupite sva ubuđala drva na koja naiđete i sklepajte kućicu za pse u malo većoj veličini. Tržni centri su i dalje tu. Samo, umesto ogromnog Saks-a sa svim mogućim Loubotuin-ovim cipelama imate radnjicu veličine Zare u “Ušću” sa totalno slabim izborom. I ja svašta pričam – pa ko će ovde nositi ubitačno skupe cipele sa abnormalno visokom štiklom? Nemaju baš gde da se nose.
Dugačka glavna ulica sa nekoliko barova sumnjivog morala, nekoliko restorana u kojima su svi potpuno casual (pri tom mislim na trenerke Univerziteta pomenutog grada!) i dva mall-a. A nalazim se u glavnom gradu te države! Pa vi vidite! Bitno da oni imaju Mekdonalds na svake dve milje, Wendys na milju ipo, i jedno hiljadu Subway-a po celom gradu. I onda se neko pita zašto su oni debela nacija? Dođete u japanski restoran i želite suši? Ovde neće moći.
Da, u LA-u i Njujorku na svakom ćošku možete jesti suši – i to fenomenalan – ali ovde? No-no… Imaju ga u jednom super marketu doduše, ali kome se još jede suši spremljen dan pre toga, zatvoren u kutiji i iz frižidera? Meni ne. Zatim sam se uputila u gradić pored. Malo poznatiji – ipak se tamo održava teniski turnir koji je, čini mi se, Novak osvojio. Kad malo bolje razmislim, ima li nešto da on nije osvojio?
Kad tamo – pust grad u sedam sati! Kao da će smak sveta! Dva čoveka na ulici, sve zatvoreno, a petak je veče! Po koja kola prođu, ali pustoš. Doduše, malo je lepši, sređeniji i urbaniji, ali mislim da je to samo jer smo se motali oko terena gde se održava turnir. To bi bio centar, a svaki je, da kažemo – lepuškast. Osim ovog gde sam ja. Kunem vam se – to je kao da ste ušli recimo, u Smederevo pre deset, petnaest godina i samo “nabili” jedno dva-tri tržna centra koji brutalno izgledaju i brzu hranu na svakom ćošku. I kakvi bismo bili? Debeli i bankrot!
Da se vratim ja na taj drugi grad… Na nekih dvadeset milja od njega, postoji ogroman zabavni park! E sad, imate mene koja sa jedne strane obožavam roller coaster – što brži i veći to bolji, a sa druge mrzim bilo koji oblik maskiranih ljudi jer me nenormalno plaše (razvila sam fobiju prema klovnovima sa nepunih godinu dana). Uđete u taj ”zabavni park”, držite se za ruke sa dečkom koga volite, umotani u duks jer je deset sati uveče a napolju je ledeno, i onda vas neko maskirano čudo sa motornom testerom u ruci prepadne…
Aj’ što mi je skratio deset godina života, to ću nekako i da mu oprostim, al’ što mi je upropastio vožnju – to nikako. Umesto da uživam, vrištim i brinem da l’ će se baš taj put otkačiti moj vagon koji leti u vazduhu, ja sam brinula da l’ će me neko prepasti, okretala se sumanuto, tresla se i vrištala. Izem ti tu njihovu Noć Veštica koja se približava. I tako sam ja sebi upropastila iluziju o savršenoj državi. Nije baš sve tako kako izgleda…
Sledeći put vam pišem doživljaje iz jednog od gorepomenutih divnih gradova. I da, više ne volim izmišljene praznike. Sklanjajte bundeve i veštice od mene!
Zorana Jovanović – autorka modnog bloga Zorannah’s Fashion Corner, zaljubljenik u modu i cipele, student Academie del Luso, budući stilista, mamina princeza koja voli sve što sija i što je roze, na svet gleda nekim drugim očima, voli da živi u iluziji jer joj stvarnost ne odgovara.
