#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ako si čula za “hygge”, obožavaćeš “fika” koncept: Skandinavski način pravljenja pauze za kafu

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Bilo jednom u… Americi!

Bilo jednom u… Americi!

Ne znam za vas, ali ja sam oduvek volela Ameriku. Onu njihovu božićnu euforiju, Hallmark-ove izmišljene praznike da bi se uzelo što više novca, savršene tržne centre u kojima možete da kupite apsolutno sve što zamislite u tom trenutku bez čekanja da odete do obližnjeg nam Beča, da vam tetka iz Frankfurta donese, ili što je najgore – da čekate nekoliko nedelja da stigne u poštu pa još platite basnoslovnu carinu sa još većim shipping-om. Ono što sam ja videla od Amerike jeste, pa sad mogu da kažem – taman da ostanem pri svom stavu savršene države.

6197478975 0188d1ed0c z Bilo jednom u... Americi!

Getty centar

LA, kao moj omiljeni grad, Majami kao mesto za lude izlaske, Njujork kao nešto totalno haotično, Čikago kao mirnija i meni omiljenija varijanta Njujorka, San Dijego kao savršeno mesto za život – to bi bilo to. A onda tupo i grubo prizemljenje. Posle savršenih nekoliko dana u LA-u, našla sam se u jednoj američkoj zabiti, sticajem okolnosti. Nema nijednog jedinog solitera! Kuće… Pa kuće su, kako da vam dočaram… Izađite u dvorište ili obližnji park, pokupite sva ubuđala drva na koja naiđete i sklepajte kućicu za pse u malo većoj veličini. Tržni centri su i dalje tu. Samo, umesto ogromnog Saks-a sa svim mogućim Loubotuin-ovim cipelama imate radnjicu veličine Zare u “Ušću” sa totalno slabim izborom. I ja svašta pričam – pa ko će ovde nositi ubitačno skupe cipele sa abnormalno visokom štiklom? Nemaju baš gde da se nose.

Dugačka glavna ulica sa nekoliko barova sumnjivog morala, nekoliko restorana u kojima su svi potpuno casual (pri tom mislim na trenerke Univerziteta pomenutog grada!) i dva mall-a. A nalazim se u glavnom gradu te države! Pa vi vidite! Bitno da oni imaju Mekdonalds na svake dve milje, Wendys na milju ipo, i jedno hiljadu Subway-a po celom gradu. I onda se neko pita zašto su oni debela nacija? Dođete u japanski restoran i želite suši? Ovde neće moći.

Da, u LA-u i Njujorku na svakom ćošku možete jesti suši – i to fenomenalan – ali ovde? No-no… Imaju ga u jednom super marketu doduše, ali kome se još jede suši spremljen dan pre toga, zatvoren u kutiji i iz frižidera? Meni ne. Zatim sam se uputila u gradić pored. Malo poznatiji – ipak se tamo održava teniski turnir koji je, čini mi se, Novak osvojio. Kad malo bolje razmislim, ima li nešto da on nije osvojio?

Kad tamo – pust grad u sedam sati! Kao da će smak sveta! Dva čoveka na ulici, sve zatvoreno, a petak je veče! Po koja kola prođu, ali pustoš. Doduše, malo je lepši, sređeniji i urbaniji, ali mislim da je to samo jer smo se motali oko terena gde se održava turnir. To bi bio centar, a svaki je, da kažemo – lepuškast. Osim ovog gde sam ja. Kunem vam se – to je kao da ste ušli recimo, u Smederevo pre deset, petnaest godina i samo “nabili” jedno dva-tri tržna centra koji brutalno izgledaju i brzu hranu na svakom ćošku. I kakvi bismo bili? Debeli i bankrot!

Da se vratim ja na taj drugi grad… Na nekih dvadeset milja od njega, postoji ogroman zabavni park! E sad, imate mene koja sa jedne strane obožavam roller coaster – što brži i veći to bolji, a sa druge mrzim bilo koji oblik maskiranih ljudi jer me nenormalno plaše (razvila sam fobiju prema klovnovima sa nepunih godinu dana). Uđete u taj ”zabavni park”, držite se za ruke sa dečkom koga volite, umotani u duks jer je deset sati uveče a napolju je ledeno, i onda vas neko maskirano čudo sa motornom testerom u ruci prepadne…

Aj’ što mi je skratio deset godina života, to ću nekako i da mu oprostim, al’ što mi je upropastio vožnju – to nikako. Umesto da uživam, vrištim i brinem da l’ će se baš taj put otkačiti moj vagon koji leti u vazduhu, ja sam brinula da l’ će me neko prepasti, okretala se sumanuto, tresla se i vrištala. Izem ti tu njihovu Noć Veštica koja se približava. I tako sam ja sebi upropastila iluziju o savršenoj državi. Nije baš sve tako kako izgleda…

Sledeći put vam pišem doživljaje iz jednog od gorepomenutih divnih gradova. I da, više ne volim izmišljene praznike. Sklanjajte bundeve i veštice od mene!


Zorana Jovanović – autorka modnog bloga Zorannah’s Fashion Corner, zaljubljenik u modu i cipele, student Academie del Luso, budući stilista, mamina princeza koja voli sve što sija i što je roze, na svet gleda nekim drugim očima, voli da živi u iluziji jer joj stvarnost ne odgovara.

Editors choice