Predrag Azdejković je poznati srpski gej novinar i bloger, koji već deset godina radi na poboljšanju položaja gej-lezbijske populacije u Srbiji. Predsednik je Gej-lezbijskog info centra i urednik portala GayEcho. Za Wannabe Magazine otkriva sve o aktuelnoj paradi ponosa i o svom modnom stilu.
Bio jednom u Srbiji jedan dečko koji je bio hrabar i oštar na jeziku… Mogu ovako da te predstavim čitaocima Wannabe Magazina?
Možeš, a ja ću da se uobrazim.
Negde sam pročitala da si napisao u svojoj biografiji da si oženjen i da si otac dvoje dece, imam utisak da se ti mnogo dobro zabavljaš dok provociraš uštogljenu srpsku javnost ?
Političari, kad se kandiduju za neku poziciju, obavezno na kraju naglase da su oženjeni i koliko dece imaju. Ja sam odlučio da ih imitiram. Provocirati srpsku javnost nije ni malo teško, ali je zabavno.
Koliko si uspeo da promeniš mišljenje javnosti za deset godina gej aktivizma?
Kada uporedim situaciju iz 2000. godine i danas, puno toga se promenilo. Naravno, to nije savršeno, ali je napredak. Ali, ja nisam od onih koji će sve zasluge pripisati sebi. Važno je istaknuti rad i trud mnogih mojih kolega, naročito onih koji više nisu s nama, ili koji su otišli iz Srbije. Ono što mi je u ovom trenutku važno jeste da se drugi ljudi priključe borbi za LGBT prava, jer je pokret, po mom mišljenju, još uvek slab. Brojnost je važna.
Šta misliš o usvajanju dece od strane LGBT osoba?
Ta tema izaziva velike kontraverzije samo iz straha šta će biti s tom decom, da li će postati gej… Ono što je meni važno da napomenem jeste da mnoge lezbejke i pojedini gejevi imaju decu. To su deca iz prethodnih hetero veza ili su se lezbejke snašle i ostale u drugom stanju. E sada, dete odrasta u lezbejskom paru, sa svojom biološkom majkom i njenom partnerkom i takvih primera ima i u Srbiji. I na primer, posle deset godina života sa dve mame, ako se nešto desi biološkoj majci, dete, iako tehnički ima drugu majku, odlazi u sirotište, jer država ne dozvoljava usvajanje. Na zapadu postoji praksa da možete da usvojite dete svog partnera, odnosno partnerke. To bi bio prvi korak. Drugi bi bio usvajanje dece bez roditeljskog staranja, kojih ima sve više i više. Pored toga tu postoje opcije veštačke oplodnje za lezbejke, surogat majke… što u Srbiji još uvek ne postoji.
Koja je najveća predrasuda u Srbiji kada su LGBT osobe u pitanju?
Najveća predrasuda je da se razumemo u modu i da su najbolji frajeri gej. Hehehehe. Mnogi ljudi smatraju da smo bolesni i zli ljudi, da smo postali gej iz mode, ili nas je neko seksualno zlostavljao kao male, da imamo gej lobi koji vlada svetom, da je biti gej isto što i biti pedofil…
Koliko država pomaže LGBT osobama u uspostavljanju njihove ravnopravnosti?
Vrlo malo. Problem je što se LGBT osobe još uvek ne smatraju ljudskim bićima koje imaju svoje dostojanstvo. To se jedino može promeniti edukacijom. Srbija nema seksualno vaspitanje i u školama se o LGBT osobama priča u negativnom kontekstu. Tek posle dolaze zakoni. Džabe nama zakon kada većina ne sme od okoline da kaže da su gejevi i lezbejke.
Ko je kriv za to što se prošle godine nije održala parada ponosa? I šta se u medjuvremenu promenilo?
Za prošlogodišnji fijasko odgovornost snose podjednako organizatori i država. Ono što se promenilo jeste da je Evropska unija rekla da država mora da radi svoj posao. Policija mora da pokaže da je u stanju da štiti svoje građane. Ostale promene, naročito kod političara, su samo licemerne maske i šminka.
Šta za Srbiju znači njeno uspešno održavanje desetog oktobra ove godine?
Sada treba da kažem kako je to bitno za evropske integracije i kako će Srbija da pokaže kako je demokratska zemlja, a ja to ne mogu jer su te fraze organizatori ovogodišnje parade previše puta ponovili. Ja želim da skrenem vodu na LGBT vodenicu. Parade se pravi zbog zahtevanja poboljšanja položaja LGBT populacije u Srbije. Nadam se da će se LGBT osobe nakon uspešnog održavanja ovogodišnje parade ohrabriti da se priključe borbi za LGBT prava.
Koje javne ličnosti bi voleo da vidiš na gej paradi?
Tračevi kažu da će Lady Gaga da dođe na gej paradu u Beogradu. To bi bilo slatko. Lady Gaga i Jelena Karleuša ruku pod ruku.
A, koga nikako ne bi voleo da vidiš?
Ne bih voleo da vidim Ivicu Dačića, Slavicu Đukić-Dejanović i ostale političare, jer se organizatori previše trude da ih dovuku na paradu, a oni se femkaju kao seoske mlade. Naravno, ne bih voleo da vidim ni one koji će biti s one strane policijskog kordona.
Sada prelazimo na drugu najbitniju stvar – modu. Kako bi definisao svoj modni stil?
Ašok Murti mi je jednom prilikom rekao da preterujem sa košuljama, a ja baš volim da ih nosim. Trudim se da složim i uparim boje. Zelena majica, bele pantalone, belo-zelene patike, zelene čarape… Najsrećniji sam kad to uspem da izvedem.
Koliko ti je bitno kako izgledaš?
Volim da se sredim, jer se tada bolje osećam, imam više samopouzdanja i ljudi te drugačije tretiraju. Primetio sam da su sekretarice i šalterske radnice ljubaznije kada se sredim. Lepo odelo i gvozdena vrata otvara. Orman mi je postao mali, a nemam šta da obučem. Iako se ne pojavljujem toliko na televiziji koliko druge javne ličnosti, već su počeli da me love da sam neki sako previše puta obukao, tako da imam dosta garderobe koja skuplja prašinu i ne smem da je obučem ponovo.
Da li pratiš rad nekog modnog kreatora?
Ložim se na garderobu Johna Varvatosa i Toma Forda. Pratim sve mlade kreatore koji se pojavljuju u Project Runway serijalu. Što se tiče kreatora čije radove pratim praćenja radi tu su Karl Lagerfeld, koji je suvi genije, John Galliano, Jean Paul Gaultier i pokojni Alexander McQueen.
Koji trend nikada ne bi poneo?
Primetio sam da mi očajno stoje uske pantalone i sva muška garderoba koja je feminizirana i izlazi iz klasično muškog opsega. Negde sam konzervativan, jer zamisli da se na svu moju feminiziranost, još i oblačim „gej“.
Ko je najbolje obučena domaća javna ličnost?
Biljana Cincarević, jer se fenomenalno oblači, ali nije opterećena reklamiranjem robnih marki. Većina naših javnih ličnosti se oblači da bi prikazale kako one nose Chanel, Versace, Louis Vuitton, Roberto Cavalli. Moram da priznam da su mi domaće pevačice ogadile Louis Vuitton i Chanel. A Roberto Cavalli je oduvek bio samo za džibere i seljanke. Previše je tu malograđanštine.
A najgore?
Sve koje su mi ogadile navedene robne marke, pre svega Seka Aleksić.
Zašto svaka žena želi gej muškarca za najboljeg prijatelja?
Zato što smo fenomenalni drugari. Žene imaju slobodu da budu ono što jesu pored nas. Da pričaju o svemu što ih muči bez bojazni. Sa momkom i drugaricom nikada ne može da bude toliko slobodna i da priča o najintimnijim tajnama i onome što je muči. Takođe, divni smo partneri za šoping i priče o seksu.
Ko je gej ikona u Srbiji?
Hajde malo da promenimo, jer je Karleuša postala opšte mesto na gej ikonostasu Srbije. Izvorinka Milošević i Mica Trofrtaljka, zato što su pevale o seksu kad je to bilo skandalozno.
