Gotovo 99,9 % ljudi, nenaučno dokazano, putuje da vidi, oseti, uživa u nečem potpuno novom, stranom, drugačijem. Od tih 99,9 %, 90 % pre puta ukuca u već željeni internet pretraživač ime grada u koji su se uputili ne bi li naučili koliko isti taj grad ima stanovnika, na kojoj površini se prostire, koji je zvanični jezik i valuta, kakvi su klimatski uslovi… Zatim pogleda podatke i fotografije svih muzeja, galerija i ostalih građevina, naravno turistički najposećenijih.
Ima i onih, 9,9 % da ne grešim dušu što bi rekli naši stari, koji izdvoje koji dinar i za knjigu, pa kupe vodič za ciljani grad u kojem pronađu sve što i oni uz pomoć internet pretraživača, samo što biblioteka ovih prvih postaje bogatija za knjigu više, pa su bar tu na nekom dobitku.
Onda, i prva i druga skupina dobro pripremljenih putnika, otputuje i ispušta visoko tonalizovane uzdahe i izdahe pred onim što su već videli kod kuće dok su se brižljivo pripremali. I gde je sad tu novo, strano i nepoznato? Sve viđeno i poznato širokim narodnim masama.
Savet: sačuvajte uzdahe za dobar sex, po mogućnosti sa partnerom iz grada u koji putujete, jer ćete se u tom slučaju i podučiti (kako stranci to rade) i zadovoljiti, a na putovanje krenite u udobnim starkama, sa kartom grada i ogromnom količinom radoznalosti. Šetajte što više i što dalje. Ko zna na šta i koga ćete nabasati. Ako vam se i ne dopadne, ne desi ništa naročito, izgubili ste koji kilogram, pa je to opet izvesna promena. A promene su super.
Graz
Ono što bi trebalo i da posetite u Gracu po web i “ne web” vodičima jeste: Kunsthaus (Kunsthause), Murinzel (Murinsel), Šlosberg (Schlossberg) i po koji muzej.
Kunsthaus, odnosno kuća umetnosti, opisuje se kao najmodernije i najinovativnije arhitektonsko delo tog i tog umetnika, koje je projektovao te i te godine, koja sada predstavlja izložbeni prostor gde su do sada izlagali ti i ti umetnici, i sa još pregršt takvih informacija za koje se nekad čini da predstavljaju šablon u kojem pisci vodiča menjaju samo naziv građevine. Ni u jednoj toj šarenoj knjižici ne piše da se u prizemlju Kunsthausa nalazi prodavnica u kojoj možete kupiti dizajnerski sat za є24. I to kakav sat. Sat sa gumenom narukvicom, u boji po želji, i okruglim ležištem za mehanizam. U to ležište možete da stavljate satove različitih boja, naravno ako ih kupite jer narukvica košta є 6 a sat є18. Možete i da ne stavite mehanizam. U tom slučaju će vam na ruci stajati narukvica koja vas može, kad god pogledate u nju, podsetiti koliko je izbor dobra stvar, jer ovaj sat vam nudi mogućnost da birate. Ako slepo pratite turističke vodiče, može vam se desiti da odete pravac u izložbeni prostor, a da preskočite prodajni prostor u kome pored satova možete kupiti i još koji komad super nakita. Posledice su katastrofalne. U tom slučaju, otići ćete u uobičajenu prodavnicu nakita i daćete pet puta više novca za nakit koji možete kupiti i u svom gradu, ili sličan koji ima bar još nekoliko desetina hiljada ljudi na vašem kontinentu i par stotina na drugim kontinentima, jer će prodavnica u kojoj kupujete biti jedna od turistički najposećenijih. A kako ste za nju saznati? Pa, pročitali ste vodič do kraja.
Murinsel, u bukvalnom prevodu ostrvo na Muri, kafić na vodi koji je ujedno i most, drugi je na listi must see objekata u Gracu. Ako opet sledite tu listu, vrlo lako ćete nažuljati zadnjicu na neudobnim sedaljkama koje su postavljene u obliku tribina, a postoji šansa i da propustite uživanje u kafeu smaštenom podalje od centra grada, u parku prepunom zelenila, u kojem su nepravilno postavljene raznorazne stolice, fotelje, lejzibegovi različitih boja i dimenzija. Super stvar je ta što će vam konobar prići na kojoj god da ste udaljenosti od središta ne malog park-kafea. Nije poznato zbog čega za ovo mesto ne zna ni većina meštana. Pretpostavlja se da su neki od razloga prevelika udaljenost od centra, čak petnaestak minuta hoda, nereklamiranje po časopisima i vodičima.
Šlosberg, dvorac na brdu, zanimljiv je ako u obližnjoj prodavnici kupite sastojke za dobar sendvič i pivo, sve to lepo spakujete u torbu i uputite se ka vrhu tvrđave. Da biste se potpuno saživeli sa Austrijancima, a i Nemcima, sendvič ćete napraviti u hotdog kifli, unutra ćete ubaciti senf i viršlu, a sve to lepo zalivati Goser (Gösser) pivom. Ako sednete u neki od lepuškastih restorana koji vas na vrhu čekaju, teško da ćete uživati u nečem u čemu do sada niste. Ali ako zastanete na nekoj od klupa koje su postavljene u pomalo divljem okolišu pored putića za vrh, ako na stolu ispred klupe napravite svoj sendvič, pa još otvorite, još uvek neugrejano pivo, onda je to vrh (iako u vodičima piše da je vrh sasvim nešto drugo). Takvu gozbu možete začiniti kojim redom knjige koju trenutno čitate i koja vam je uvek u torbi. Ako vam je već dosadila pisana reč, posmatraćete grad sa visine i različite ljude iz blizine. Videćete različite gestikulacije, različite obrasce ponašanja. Videćete da se niko ne čudi paru koji leži na travi i videćete koliko je prijatna različitost rasa, nacija, jezika, stila oblačenja. Onda možete reći da ste bar malo upoznali taj grad jer ste osetili atmosferu svakodnevnog života.
Ako vam se baš razgledaju muzeji i galerije, obiđite prvo one u gradu u kojem živite, a na putovanju radite što više stvari koje u svom gradu nikada ne biste.
U Grazu možete drugačije na još jedan način.
Sjajno je što, iako je gradski prevoz i saobraćaj savršeno organizovan, većina Gračana koristi bicikl kao prevozno sredstvo. Probajte i vi. Za є 1 po satu možete obići na lep i koristan način dobar deo grada. U korpu iza sebe ovog puta stavite štrudlu sa jabukama (Apfelstrudel) i kafe late. Slobodno stanite pored svakog parka i fontane. Zavirite kroz prozor koje kuće da vidite kako oni to uređuju svoj životni prostor. Pročitajte svaku tablu na kući, jer možete nabasati na onu u kojoj je živeo Ivo Andrić dok je studirao u Gracu. Prepustite se, zatvorite oči i zamišljajte kako je koračao ulicama kroz koje ste se vi dovezli. Odbacite onaj bež mantil, šešir i Kalemegdan. Stavite Andrića u pank fazon i nasmejte se. Osmeh je i fizički blagodaran, a razvijanje kreativnosti nikad ne škodi.
Ipak, ne zaboravite, sh*t happens everywhere, pa budite zadovoljni i ako vam to bude jedan sasvim običan dan, bez neželjenih situacija.
Izvor fotografija: unsplash.com
Ivana Miljak na svoj način uživa i stvara umetnost. Želja joj je da drugima pokaže koliko nam je umetnost blizu nas, i da na taj način prekine evoluciju praznih priča od kojih putujući beži.
